Kao svake godine do sada, i ove smo posetili prijatelje prvog dana u novoj godini da ih pozdravimo, poželimo im dobro zdravlje i radost u narednom periodu. Ali, na žalost, stekli smo utisak da već ni praznicima ne znamo da se radujemo, kao nekad… Uvek sam se čudila, kada sam od starijih članova porodice slušala: „…. u moje vreme….” Jer, tada je bilo sve drugačije. Bilo je dozvoljeno radovati se prazniku.
Doduše, ni sada nam niko ne brani, već sami počinjemo da se plašimo da otvorimo svoje domove pred gostima ili da posetimo rodbinu, prijatelje u prazničnim danima, jer ne možemo znati kakvo nas iznenađenje čeka ako napustimo svoje stanove. Sa velikom tugom sam primila vest, da su u Vojlovici u periodu između božića i dočeka nove godine provalili u više domova naših sugrađana, ili su iskoristivši gostoprimstvo domaćina, nemilosrdno ih opljačkala. To je tužna realnost! Kao posledica svega toga čovek izgubi volju i radost prazničnih dana se pretvara u tugu…. A učinjena šteta ne može da se nadoknadi, jer će počinioni zauvek ostati nepoznati.
Kao svake godine do sada, i ove smo posetili prijatelje prvog dana u novoj godini da ih pozdravimo, poželimo im dobro zdravlje i radost u narednom periodu.