ISTINOČEŽNJA: Škrba

Dragan Škrbić, pripada generaciji karatista pančevačkog Dinama, koja je, po meni, najviše doprinela da se ovaj sport toliko razvije, da su momci i devojke, iz grada na Tamišu, i dalje, među najboljima u Srbiji, a ne bi trebalo da zaboravimo, dvojica Pančevaca, i Svetski su šampioni.

Škrbu, kako svi zovu, već dugo veoma uspešnog trenera, upoznao sam skoro na početku svoje novinarske karijere, pa će tome biti, uskoro, 35 godina. On je bio prvi čovek, u sportskom miljeu, koji me je pozvao na pripreme karatista Dinama, da budem njegov i klupski gost. Sećam se, bilo je to u Topoli. Istovremeno, Dragan je, u to doba, bio i trener reprezentacije naše zemlje, koja se pripremala u Aranđelovcu, pa sam s njim, svakodnevno, provodio mnogo vremena gledajući kako radi sa najtalentovanijim momcima i devojkama koje smo tada imali. Bilo je to za mene neprocenjivo iskustvo. Nikada to nisam zaboravio, a on zna, da sam mu zahvalan na tome.

Kasnije, još mnogo puta, u svim medijima u kojima sam radio, pratio sam njegov rad. Meni je bio zanimljiv njegov odlazak u SAD, gde je sa profesorom Miloradom Stričevićem, učestvovao u stvaranju mnogih stručnih izdanja, u vezi sa karateom, pre svega mislim na literaturu. Kad god bi se vratio iz Njujorka, doneo bi mi po jednu takvu knjigu, koje i dalje čuvam u svojoj biblioteci. Posle toga, zapaženu ulogu je imao u Izraelu, gde je u Svetoj zemlji, na najbolji način, promovisao drevnu istočnjačku veštinu, a sa Predragaom Rogožarskim, nekad, veoma talentovanim karatistom, a danas, jednim od najuglednijih svetskih karate sudija, koji decenijama živi tako, uspostavio sjajne odnose među ljudima iz Srbije i Izraela. Zahvaljujući karateu.

Ipak, pored sjajne karijere karatiste, pa isto takve, kad je reč o trenerskom umeću, meni se najviše od svega sviđa njegov rad sa decom. On je prvi, sasvim sigurno, uvideo da karate kao sport, više dobija edukovanjem mladih, nego samim takmičenjem. Tako, kad je krenuo sa svojom školom, a to traje decenijama, mnogo dečaka i devojčica je prošlo kroz tu, veoma lepu i korisnu priču. Škrbić, zapravo, kroz igru, najmlađe, polako i sa mnogo ljubavi, priprema za karate, kao načinom razmišljanja u životu. Takva korisnost prepoznata je, pre svega, od roditelja, koji su shvatili koliko benefita njihovi potomci dobijaju, odlazeći u Karate školu Škrbić. Zato je tamo, kod njega, uvek puno i razdragano.

Dragana povremeno vidim u gradu. Sreli smo se baš pre neki dan. Ranije smo više pričali o mnogim problemima i brigama u ovdašnjem sportu, a sad ne. Više se bavimo svakodnevicom, a on se interesuje da li naš sin, Dušan, s obzirom da je upućen u njegovo odrastanje, voli sport i kako napreduje. Još da dodam. On je jedan od retkih ljudi, koje toliko dugo znam, a da se fizički, skoro uopšte nije promenio. Naravno, godine čine svoje, ali Škrba, kao da je zaustavio vreme. Valjda zato što stalno vežba i okružen je decom, tom mladošću, koja nam jedino vraća veru u život.

Praštajte i dobra vam sreća!

Slobodan Rora Damjanov

Dragan Škrbić, pripada generaciji karatista pančevačkog Dinama, koja je, po meni, najviše doprinela da se ovaj sport toliko razvije, da su momci i devojke, iz grada na Tamišu, i dalje, među najboljima u Srbiji, a ne bi trebalo da zaboravimo, dvojica Pančevaca, i Svetski su šampioni.