Olimpijske igre

Pančevci na Olimpijskim igrama

Pančevo, Sub, 30/07/2016 - 17:47
Tanja Marin

Ostalo je još tačno nedelju dana do početka najveće svetske sportske smotre, Olimpijskih igara u Rio de Ženeiru (od 5. do 21. avgusta). Najprestižnija sportska manifestacija okupiće najbolje sportiste sveta, njihove trenere, medicinsko osoblje, zvaničnike saveza, sudije, a u Brazilu će biti i novinari spremni da u svakom momentu prenesu utiske i rezultate sa olimpijskih terena i borilišta.

Na Olimpijskim igrama će učestvovati šest pančevačkih sportista i trenera: plivačica Anja Crevar sa trenerom Markom Spasovim, Senćanin koji nastupa za Plivački klub ‚‚Tamiš", Čaba Silađi i njegov trener Sebastijan Higl, odbojkašica Milena Rašić, koja je stasala u pančevačkom ‚‚Dinamu" i trener ‚‚Lavica", Aleksandar Vladisavljev, pomoćnik selektora ženske odbojkaške reprezentacije Srbije. Olimpijske igre u Rio de Ženeiru su devete uzastopne igre na kojima učestvuju naši sportisti ili sportski radnici, to je niz koji je započet na Olimpijskim igarama u Los Anđelesu 1984. godine. 

Prvi pančevački olimpijac bio je rvač Stevan Damjanov, koji je davne, 1912. godine na Olimpijskim igrama u Stokholmu nastupao za Austrougarsku, a na sledeće olimpijce Pančevo je čekalo 24 godine, do Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine. Kraljevinu Jugoslaviju predstavljali su gimnastičarka Angelina Stošić-Gopurenko, atletičari Olga Rajković-Sedlaček i August Banščak, kao i fudbaler Julije Bauer. Atletičar Aleksandar Ćosić bio je jedini Pančevac koji je učestvovao na Olimpijskim igrama u Londonu, 1948. godine i to u štafeti 4x400 metara, a četiri godine kasnije na igrama u Helsinkiju, u vis je skakao Mihajlo Dimitrijević. Te godine posle kontroverze dubl-skul tadašnjeg Veslačkog kluba ‚‚Dinamo", Dobrivoj Carević-Milan Groj, ostao je bez učešća na Olimpijskim igrama, iako su kao državni prvaci i pobednici internacionalne regate na Bledu ispunili olimpijsku normu. Od njih je zahtevano da nakon dva dana intenzivnog takmičenja ponove trku i potvrde normu, ali im to nije pošlo za rukom zbog izuzetno loših vremenskih uslova - jakog vetra i talasa. 

Sedamnaeste Olimpijske igre održane su u Rimu 1960. godine, a naš grad i tadašnju SFRJ predstavljao je bokser Obrad Sretenović. ‚‚Teškaš" ‚‚Dinama" ostvario je pobede u prva dva kola, a zatim je u meču koji je vodio u borbu za medalje, iako bolji, ostao bez pobede, jer mu sudije nisu dozvolile da nastavi meč nakon primljenog udarca u grlo. Na istim igrama po drugi put je učestvovao prvi pančevački olimpijac, Stevan Damjanov, ali ovog puta je delio pravdu na rvačkim borilištima. Još jedan bokser ‚‚Dinama", predstavljao je Jugoslaviju na igrama u Meksiku (1968), Petar Miloš, takođe u teškoj kategoriji, dok je za dlaku igre propustio trostruki prvak države Karolj Lajko. 

Posle Meksika 1968. usledile su igre u Minhenu 1972. godine. Ovo su za pančevački sport istorijske Olimpijske igre pošto je igrač, a kasnije i trener, Železničkog rukometnog kluba ‚‚Dinamo", Branislav Pokrajac u naš grad doneo prvu olimpijsku medalju, i to zlatnu! Ovo su bile prve Olimpijske igre na kojima je rukomet bio zastupljen, a naša reprezentacija je sa šest pobeda, bez poraza, dominatno došla do najsjajnijeg odličja. Rukometaši su u finalu savladali ekipu Čehoslovačke rezultatom 21:16, a Branislav Pokrajac je u tom meču postigao četiri gola. Rukometaš ‚‚Dinama" je bio u timu reprezentacije koja je četiri godine kasnije učestvovala na Olimpijskim igrama u Montrealu i zauzela peto mesto. 

Na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972.) u dresu reprezentacije Jugoslavije nastupio je kajakaš ‚‚Pančeva" Jovan Marilović, koji je zatim nastupio i na igrama u Barseloni 1992. i u Atlanti 1996. godine, kao savezni selektor kajakaške reprezentacije. 

Olimpijske igre u Moskvi 1980. prošle su bez pančevačkih sportista i sportskih radnika, ali je to nadoknadio Branislav Pokrajac, koji je u Pančevo posle dvanaest godina doneo drugu olimpijsku medalju - ponovo zlato. Ovog puta je umesto na terenu ekipu vodio sa klupe i tako se upisao u istoriju pančevačkog i jugoslovenskog sporta, kao jedan od retkih koji su zlato osvajali kao igrač i kao trener. Usledile su igre u Seulu na kojima je učestvovao fizioterapeut Andrija Parčetić, kao deo stručnog štaba rukometne reprezentacije. 

U Barseloni su 1992. godine održane 25. Olimpijske igre, na kojima zbog sankcija i odluke Međunarodnog olimpijskog komiteta Jugoslavija nije imala pravo nastupa, a kompromis je napravljen tako što je dozvoljen nastup sportistima u pojedinačnim sportovima pod zastavom Međunarodnog olimpijskog komiteta. Uprkos ovoj zabrani, ovo su bile jedne od igra na kojima su Pančevci imali zavidan broj učesnika. Podsetimo, selektor Jovan Marilović je predvodio kajakašku reprezentaciju, u kojoj je bio i njegov sin Srđan, jedan od najtrofejnijih pančevačkih kajakaša. Osim njih, Pančevo je imalo i dva predstavnika u džudou - Leposavu Marković i Miroslava Jočića

Stogodišnjica modernih Olimpijskih igara obeležena je 1996. godine igrama u Atlanti, gde je Pančevo imalo četiri predstavnika koji su u grad doneli dve medalje - srebro i bronzu. Košarkaška reprezentacija Jugoslavije je osvojila srebrnu medalju posle poraza od ‚‚drim tima" u finalu. Član tima bio je Milenko Topić, Novoseljanin, nekadašnji igrač ‚‚Profi Kolora". Bronzanu medalju, prvu na Olimpijskim igrama za odbojkašku reprezentaciju, osvojio je naš najtrofejniji trener Zoran Gajić, a za kondicionu pripremu igrača bio je zadužen trener Branislav Brana Jovanov. Deo delegacije Jugoslavije u Atlanti bio je i već pomenuti Jovan Marilović.

Četiri predstavnika naš grad je imao četiri godine kasnije na Olimpijskim igrama u Sidneju. Do četvrtog mesta na ovim igrama došli su proslavljeni rukometaši, danas selektori seniorske, odnosno pionirske reprezentacije Srbije, Dejan Perić i Žikica Milosavljević, dok je pravdu na rukometnim utakmicama delila Branka Matić, jedna od naših najboljih sudija. U Sidneju je dvojac odbojkaške reprezentacije Zoran Gajić i Brana Jovanov, bronzi sa prethodnih igara dodao zlatnu medalju, što je ujedno bilo prvo zlato odbojaške reprezentacije na svim takmičenjima, ali i jedino koje su jugoslovenski sportisti osvojili te godine. 

U postojbini Olimpijskih igara održane su 28. Olimpijske igre, a put Atine otišla je Branka Marić, i tako po drugi put kao sudija predstavljala naš grad i zemlju. Četiri godine kasnije, na igrama u Pekingu, Pančevo su predstavljali plivačica Nađa Higl i njen brat i trener, Sebastijan. Njih dvoje su učestvovali i na prošlim Olimpijskim igrama u Londonu, gde su im ‚‚društvo pravile" atletičarka ‚‚Dinama" Marina Munćan i odbojkašica Milena Rašić

Na korak od plasmana na Olimpijske igre u Rio de Ženeiru ostali su ovog puta veslač Miloš Stanojević i košarkaš Nemanja Dangubić, koji je sa reprezentacijom Srbije izborio učešće na najvećoj svetskoj sportskoj smotri, ali je kao poslednji otpao sa konačnog spiska selektora Aleksandra Đorđevića. 

Do sada je na olimpijskim igrama Pančevo imalo 29 predstavnika, koji su osvojili ukupno pet medalja - tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju

T. M.

 



Marketing

Najnovije vesti