Brojne žrtve kradljivaca identiteta, a kazna samo za lažne profile vojnih i policijskih lica

Slučaj lažnih vesti sa lažnog profila novog ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića, o dolasku Sergeja Lavrova u Srbiju 16. novembra i smrti Milana Panića, samo su poslednje u nizu dezinformacija sa društvenih mreža kojima se pojedinci na grub način šale, zloupotrebljavajući tuđa imena.

Žrtve kradljivaca identiteta na mrežama su i političari, sportisti, glumci, novinari, pevači… ali i institucije, ne samo u Srbiji već i širom svet.

Poznat je i slučaj da je 2017. godine bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović čestitala ulazak u NATO predsedniku Crne Gore, ali na lažni nalog Filipa Vujanovića, koji ju je pozvao na kafu, a na sve se uključio i lažni profil Mila Đukanovića, koji je rekao da će „sve srediti da piju kafu na Svetom Stefanu“.

Veliki broj lažnih profila na Fejsbuku i Tviteru imala je i srpska ministarka Zorana Mihajlović, na šta su već više puta upozoravali iz njenog kabineta, isti problem imao je ministar Nebojša Stefanović, a pre nekoliko dana i Nikola Selaković.

Na meti zloupotrebe našli su se i naši glumci, pa su tako na lažnom profilu glumice Olge Odanović postavljene lažne slike kako prima transfuziju u KCS, a pre nje žrtva je bio i Ivan Bekjarev, koji je najavio da će od policije potražiti zaštitu od osoba koje se lažno predstavljaju kao on.

Ta muka nije zaobišla ni najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića, ni NBA zvezdu Nikolu Jokića koji takođe ima jedan svoj i „milion“ drugih lažnih naloga, a na isti problem su se žalili i Miloš Teodosić i fudbaler Aleksandar Kolarov.

Problem je imao i novinar i autor „Kvadrature kruga“ Branko Stanković čiji je profil, ne njegovom voljom, „živeo“ na Fejsbuku dve godine, a on je, čim je otkrio to nedelo, upozorio gledaoce da ne nasedaju na pozive nepoznatih osoba koje su ostavljale žiro račun i tražile pomoć za junake njegovih reportaža, ali i za ugroženo stanovništvo nakon zemljotresa u Kraljevu.

U slučaju „Selakovićevih“ objava o dolasku Lavrova i smrti Milana Panića, lažne vesti je plasirao jedan Italijan, novinar iz Italije Tomazo Debenedeti, prevarant koji je već objavljivao slične lažne vesti, poput one da je preminuo Ratko Mladić.

Selaković, inače, ni nema nalog na toj društvenoj mreži, već se oglašava samo na fejsbuku i instagramu.

Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal nije zvanično dostavljena informacija ili izveštaj u vezi sa lažnim Tviter nalogom ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića, a ni italijansko tužilaštvo nije kontaktiralo domaće kolege, kaže Tanjugu tužilac za visoko tehnološki kriminal Branko Stamenković.

„S obzirom da je do objavljivanja navedene lažne tvrdnje najverovatnije došlo sa teritorije Italije, primarna nadležnost za postupanje pripada italijanskim nadležnim organima, kojima stojimo na raspolaganju za saradnju ovim povodom“, rekao je Stameković za Tanjug.

Veruje se da je lažni profil ministra Selakovića u septembru registrovao Debenedeti, koji je na isti način pokušao da obmane javnost u februaru kada je na lažnom Tviter nalogu ministarke spoljnih poslova BiH Bisere Turković objavio da je umro Ratko Mladić.

Stamenković je pojasnio da je „lažno predstavljanje“, krivično delo po Krivičnom zakoniku Srbije za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

Međutim, kako je ukazao, da bi postojala odgovornost za ovo krivično delo potrebno je dokazati nameru izvršioca da pribavi sebi ili drugom neku korist ili da drugom nanese štetu, pa se u toj nameri lažno predstavlja kao službeno ili vojno lice, ili se tako predstavljajući, izvrši neku radnju za koju je ovlašćeno samo službeno ili vojno lice.

U slučaju da je zbog iznošenja lažne vesti ili tvrđenja došlo do nastanka panike, težeg narušavanja javnog reda ili mira ili je značajnije ometeno sprovođenje odluka i mera državnih organa, moglo bi se govoriti o eventualnom postojanju krivičnog dela izazivanje panike i nereda.

Što se tiče formiranja lažnih profila na društvenim mrežama u Srbiji i postavljanja objava na njima, Stamenković kaže da prijave od građana o tome tužilaštvo dobija redovno.

Međutim, s obzirom da je kažnjivo samo lažno predstavljanje za službeno ili vojno lice, građanima se u tom slučaju preporučuje da se odmah sami direktno obrate zaštitnim mehanizmima kompanija koje imaju u vlasništvu društvenu mrežu na kojoj je registrovan lažni nalog i da traže momentalnu suspenziju ili ukidanje takvog naloga.

Registrovanje lažnog naloga u suprotnostima je sa pravilima korišćenja bilo koje društvene mreže, ukazujući da je u nekim slučajevima najbrža i najdelotvornija zaštita za građane da se sami obrate društvenoj mreži i traže ukidanje takvog naloga zbog kršenja pravila korišćenja.

Upravo na to ukazuje i ekspert za internet marketing Istok Pavlović, koji primećuje da broj lažnih profila među kojima su i oni javnih ličnosti raste, što je fenomen koji se pojavio nastankom društvenih mreža, a da je dobro što se problem lažnih naloga i profila, ipak, lako otklanja – intervencijom onog čije je ime zloupotrebljeno.

Svaki političar ako prati situaciju na društvenim mrežama, čim uoči problem može da pošalje dopis Fejsbuku, sa zvaničnim memorandumom, funkcijom i profil će biti skinut veoma brzo, kaže Pavlović i dodaje da i građani, a ne samo javne ličnosti mogu da prijave i tako reše problem.

Druga stvar je, kako kaže, ako se pojedinac ne bavi društvenim mrežama, jer onda ti lažni nalozi mogu da opstanu dugoročno, i da ih ima na desetine, ali ako osoba, ipak, vodi računa lažni nalog će biti skinut za dva dana.

Društvene mreže, na prvom mestu Tviter imaju simbol verifikacije, plavi oblačić sa belim znakom, ali on ipak, prema rečima Pavlovića, predavača digitalnog marketinga na FMK, nije sto odsto garancija da je profil pravi.

Pavlović je podsetio i na novi evropski zakon GDPR po kome svako može da zatraži da se njegova slika skine sa interneta, ako je zloupotrebljena.

Među razlozima zbog kojih neko pravi lažne profile je, navodi, taj da zavara pojedince ili grupe, da ljudima šalje viruse, lakše pridobije poverenje i tako dođe do željenih podataka ili da mu zaključa kompjuter i posle traži otkup.

Takođe, pojedinci to čine i iz privatnih razloga da bi nekoga „špijunirali“ ili iz poslovnih, ekonomskih ili političkih razloga.

Slučaj lažnih vesti sa lažnog profila novog ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića, o dolasku Sergeja Lavrova u Srbiju 16. novembra i smrti Milana Panića, samo su poslednje u nizu dezinformacija sa društvenih mreža kojima se pojedinci na grub način šale, zloupotrebljavajući tuđa imena.

Žrtve kradljivaca identiteta na mrežama su i političari, sportisti, glumci, novinari, pevači… ali i institucije, ne samo u Srbiji već i širom svet.

Poznat je i slučaj da je 2017. godine bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović čestitala ulazak u NATO predsedniku Crne Gore, ali na lažni nalog Filipa Vujanovića, koji ju je pozvao na kafu, a na sve se uključio i lažni profil Mila Đukanovića, koji je rekao da će „sve srediti da piju kafu na Svetom Stefanu“.

Veliki broj lažnih profila na Fejsbuku i Tviteru imala je i srpska ministarka Zorana Mihajlović, na šta su već više puta upozoravali iz njenog kabineta, isti problem imao je ministar Nebojša Stefanović, a pre nekoliko dana i Nikola Selaković.

Na meti zloupotrebe našli su se i naši glumci, pa su tako na lažnom profilu glumice Olge Odanović postavljene lažne slike kako prima transfuziju u KCS, a pre nje žrtva je bio i Ivan Bekjarev, koji je najavio da će od policije potražiti zaštitu od osoba koje se lažno predstavljaju kao on.

Ta muka nije zaobišla ni najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića, ni NBA zvezdu Nikolu Jokića koji takođe ima jedan svoj i „milion“ drugih lažnih naloga, a na isti problem su se žalili i Miloš Teodosić i fudbaler Aleksandar Kolarov.

Problem je imao i novinar i autor „Kvadrature kruga“ Branko Stanković čiji je profil, ne njegovom voljom, „živeo“ na Fejsbuku dve godine, a on je, čim je otkrio to nedelo, upozorio gledaoce da ne nasedaju na pozive nepoznatih osoba koje su ostavljale žiro račun i tražile pomoć za junake njegovih reportaža, ali i za ugroženo stanovništvo nakon zemljotresa u Kraljevu.

U slučaju „Selakovićevih“ objava o dolasku Lavrova i smrti Milana Panića, lažne vesti je plasirao jedan Italijan, novinar iz Italije Tomazo Debenedeti, prevarant koji je već objavljivao slične lažne vesti, poput one da je preminuo Ratko Mladić.

Selaković, inače, ni nema nalog na toj društvenoj mreži, već se oglašava samo na fejsbuku i instagramu.

Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal nije zvanično dostavljena informacija ili izveštaj u vezi sa lažnim Tviter nalogom ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića, a ni italijansko tužilaštvo nije kontaktiralo domaće kolege, kaže Tanjugu tužilac za visoko tehnološki kriminal Branko Stamenković.

„S obzirom da je do objavljivanja navedene lažne tvrdnje najverovatnije došlo sa teritorije Italije, primarna nadležnost za postupanje pripada italijanskim nadležnim organima, kojima stojimo na raspolaganju za saradnju ovim povodom“, rekao je Stameković za Tanjug.

Veruje se da je lažni profil ministra Selakovića u septembru registrovao Debenedeti, koji je na isti način pokušao da obmane javnost u februaru kada je na lažnom Tviter nalogu ministarke spoljnih poslova BiH Bisere Turković objavio da je umro Ratko Mladić.

Stamenković je pojasnio da je „lažno predstavljanje“, krivično delo po Krivičnom zakoniku Srbije za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

Međutim, kako je ukazao, da bi postojala odgovornost za ovo krivično delo potrebno je dokazati nameru izvršioca da pribavi sebi ili drugom neku korist ili da drugom nanese štetu, pa se u toj nameri lažno predstavlja kao službeno ili vojno lice, ili se tako predstavljajući, izvrši neku radnju za koju je ovlašćeno samo službeno ili vojno lice.

U slučaju da je zbog iznošenja lažne vesti ili tvrđenja došlo do nastanka panike, težeg narušavanja javnog reda ili mira ili je značajnije ometeno sprovođenje odluka i mera državnih organa, moglo bi se govoriti o eventualnom postojanju krivičnog dela izazivanje panike i nereda.

Što se tiče formiranja lažnih profila na društvenim mrežama u Srbiji i postavljanja objava na njima, Stamenković kaže da prijave od građana o tome tužilaštvo dobija redovno.

Međutim, s obzirom da je kažnjivo samo lažno predstavljanje za službeno ili vojno lice, građanima se u tom slučaju preporučuje da se odmah sami direktno obrate zaštitnim mehanizmima kompanija koje imaju u vlasništvu društvenu mrežu na kojoj je registrovan lažni nalog i da traže momentalnu suspenziju ili ukidanje takvog naloga.

Registrovanje lažnog naloga u suprotnostima je sa pravilima korišćenja bilo koje društvene mreže, ukazujući da je u nekim slučajevima najbrža i najdelotvornija zaštita za građane da se sami obrate društvenoj mreži i traže ukidanje takvog naloga zbog kršenja pravila korišćenja.

Upravo na to ukazuje i ekspert za internet marketing Istok Pavlović, koji primećuje da broj lažnih profila među kojima su i oni javnih ličnosti raste, što je fenomen koji se pojavio nastankom društvenih mreža, a da je dobro što se problem lažnih naloga i profila, ipak, lako otklanja – intervencijom onog čije je ime zloupotrebljeno.

Svaki političar ako prati situaciju na društvenim mrežama, čim uoči problem može da pošalje dopis Fejsbuku, sa zvaničnim memorandumom, funkcijom i profil će biti skinut veoma brzo, kaže Pavlović i dodaje da i građani, a ne samo javne ličnosti mogu da prijave i tako reše problem.

Druga stvar je, kako kaže, ako se pojedinac ne bavi društvenim mrežama, jer onda ti lažni nalozi mogu da opstanu dugoročno, i da ih ima na desetine, ali ako osoba, ipak, vodi računa lažni nalog će biti skinut za dva dana.

Društvene mreže, na prvom mestu Tviter imaju simbol verifikacije, plavi oblačić sa belim znakom, ali on ipak, prema rečima Pavlovića, predavača digitalnog marketinga na FMK, nije sto odsto garancija da je profil pravi.

Pavlović je podsetio i na novi evropski zakon GDPR po kome svako može da zatraži da se njegova slika skine sa interneta, ako je zloupotrebljena.

Među razlozima zbog kojih neko pravi lažne profile je, navodi, taj da zavara pojedince ili grupe, da ljudima šalje viruse, lakše pridobije poverenje i tako dođe do željenih podataka ili da mu zaključa kompjuter i posle traži otkup.

Takođe, pojedinci to čine i iz privatnih razloga da bi nekoga „špijunirali“ ili iz poslovnih, ekonomskih ili političkih razloga.

Slučaj lažnih vesti sa lažnog profila novog ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića, o dolasku Sergeja Lavrova u Srbiju 16. novembra i smrti Milana Panića, samo su poslednje u nizu dezinformacija sa društvenih mreža kojima se pojedinci na grub način šale, zloupotrebljavajući tuđa imena.