Cene prehrambenih proizvoda ne zavise samo od trgovaca

Jedan nemački trgovinski lanac je nedavno odbio da primi i prodaje robu po znatno uvećanim cenama. Kod nas bi to bilo – gotovo nemoguće, uprkos skoro svakodnevnim poskupljenjima u prodavnicama, naročito prehrambenih proizvoda.

U Srbiji postoji regulatorno telo koje vodi računa o zaštiti konkurencije, a trgovci ne bi smeli da budu barijera u postavljaju proizvoda na policu, objasnio je Obrad Popović, predsednik Grupacije trgovaca prehrambenim proizvodima pri Privrednoj komori Srbije, gostujući u emisiji „Uhvati dan“, Prvog programa Radio Beograda.

Popović se složio s utiscima slušalaca emisije koji su nešto ranije konstatovali da su cene prehrambenih proizvoda često niže u manjim prodavnicama nego hipermarketima, i da su se u poslednjih petnaestak dana, malo smirile.

„Situacija se malo primirila, imamo, trenutno, stabilizaciju kod formirnja cena uglavnom svih artikala. Ipak, treba znati da smo mi samo jedna karika u lancu snabdevanja. Kod nas u prodavnicama kupci vide samo krajnji rezultat lanca – a u celom tom lancu se svašta dešava. Izloženi smo delovanju ponude i potražnje svakog dela“, rekao je Popović.

On je napomenuo da su u poslednjih godinu dana stalno prisutni snažni udari po energetskom sektoru, što utiče na cenu svakog proizvoda, i to na svetskom nivou, ne samo u Srbiji.

„Ne možemo uvek da predvidimo i na najbolji način odreagujemo. Cene na svetskim berzama veoma osciliraju, i to opet, ne zavisi samo od nas u Srbiji, u celom svetu su ozbiljni poremećaji“, rekao je Popović.

Na pitanje kako to da neki proizvodi za samo jedan dan, poskupe i do 20 odsto, kaže da je sve to posledica odnosa ponude i potražnje. Ukoliko proizvod koji ima određenu cenu, u jednom danu neko otkupi, uzme ogromnu količinu koju će sutra plasirati na neko drugo tržište, logično je i da cena tog proizvoda naglo skoči.

Uz to, Popović kao razlog za visoke cene prehrambenih proizvoda, navodi i sušu koja je ove godine znatno umanjila rod mnogih kultura i time uticala na drastično povećanje cena. 

Ko će ovo moći da kupi?

Ovo pitanje, kaže Popović, i sami trgovci često sebi postavljaju, dok istovremeno moraju da prate kretanje na tržištu. Nijednom trgovcu nije lako da izađe s novim cenama, jer dok se cene ne iznivelišu s ostalim trgovcima, ljudi ne svraćaju u prodavnice u kojima je u tom trenutku relativno skuplja roba.

Između ostalog i zato nastoje da svakodnevno obezbede što više robe i da što češće imaju izbalansiran odnos cene i kvaliteta – tako najbolje privlače potrošače. 

Trgovci se, još je rekao Popović, takmiče kako da, svako na svoj način, privuku potrošače. Slično je i u Evropi: tamo plate ne rastu u skladu s inflacijom i ljudi, nažalost, menjaju svoje potrošačke navike. I naši trgovci se prilagođavaju takvim okolnostima, trude se da ponudu našim kupcima, usklade s primanjima potrošača: probaće više da proizvode „privatne robne marke, koje nisu opterećene nekim troškovima kao standardni proizvodi“, dodao je on.

Kad je reč o malim, domaćim proizvođačima, koji se često žale da im je preskupa ulaznica za velike prodajne lance, Popović kaže, ima mesta za sve. 

U prethodnom periodu je došlo do povećanja opšte konkurentnosti među trgovcima, rekao je Popović. On napominje da je u toku borba za bolji asortiman, pa tako i da se uključe domaći, mali proizvođači.

„Ali, nisu samo trgovci ti koji određuju cenu: mi smo produžena ruka onog što proizvod stavlja na dohvat ruke potrošaču. Ne pripada nama sve što naplatimo za proizvod – u tu cenu je uračunat porez, cena proizvođača, pa onda troškovi prodaje, i konačno – naša marža. U svakom slučaju, formiranje cene u maloprodaji nije proizvoljna stvar“, zaključio je Popović.

Jedan nemački trgovinski lanac je nedavno odbio da primi i prodaje robu po znatno uvećanim cenama. Kod nas bi to bilo – gotovo nemoguće, uprkos skoro svakodnevnim poskupljenjima u prodavnicama, naročito prehrambenih proizvoda.