Foto: pixabay
Srbija

Da li je 18 predmeta previše za gimnazijalce: Deca više uče, a manje znaju

Izvor: 
013info Ned, 20/06/2021 - 17:23














Da li je 17, odnosno 18 predmeta previše za gimnazijalce tokom prve i druge godine školovanja? Jesu li preopterećeni ili je samo potrebno da bolje organizuju svoje obaveze?
 
Ova pitanja, oko kojih se danas dele roditelji, profesori, direktori škola i stručna javnost, nametnula je reforma gimnazija koja je, kada je pokrenuta pre tri godine, za cilj imala da "osavremeni plan i program posle čak 25 godina koliko nije menjan", prenosi Euronews Srbija
 
Sa reformom, gimnazijalci su u prvoj i drugoj godini dobili još šest novih izbornih programa (predmeta) od kojih imaju obavezu da izaberu dva, prema svojim afinitetima.
 
Roditelji, ali i mnogi nastavnici, tvrde da je reforma donela samo veće opterećenje za učenike, da đaci sada imaju 17, odnosno 18 predmeta u prvom i drugom razredu, svakog dana po sedam časova, a nekada i više. Prema njihovim navodima, gimnazijalci sada nemaju vremena za sekcije i vanškolske aktivnosti.
 
Glas protiv reforme prvi su digli roditelji u Gimnaziji u Čačku. Njih oko 1.000 potpisalo je peticiju kojom su želeli da skrenu pažnju nadležnim na opterećenost učenika po reformisanom gimnazijskom programu – fizičku, ali i psihičku.
 
Direktor gimnazije u Čačku Ivan Ružičić rekao je za Euronews Srbija da je reforma u obrazovanju dovela do toga da deca danas više uče, a manje znaju. Navodi da su izborni programi u gimnazijama ubačeni na račun smanjenja časova iz nekih drugih predmeta – stranog jezika, muzičkog, likovnog. Nastavnicima je fond časova kompenzovan kroz angažman na novim programima.
 
"Nastavnicima je ostao isti fond časova, oni nisu oštećeni, ali su oštećeni učenici. Muzičko i likovno svedeni su na 17 časova tokom školske godine. Tako se tražio prostor za nove programe", naveo je Ružičić.
 
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da je opterećenost učenika samo jedan od problema koje je donela reforma gimnazija, da su istoričari pokrenuli peticiju nezadovoljni promenama u tom predmetu.
 
"Reforma je krenula bez temeljne pripreme, bez pilotiranja. Mi smo od starta ukazivali na te probleme. Na žalost kod nas se deluje posledično, a ne uzročno", kaže Markov i napominje da učenici koji su krenuli po reformisanom program sada završavaju treći razred i da još uvek nemaju udžbenike.
 
Sa druge strane, direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije Marija Miletić kaže da učenici jesu opterećeni, da imaju dosta predmeta, ali da đaci koji upišu gimnazije moraju u startu biti spremni na dobru organizaciju, te da su u problem oni koji imaju kampanjski pristup.
 
Smatra da kroz nove izborne programe đaci dosta dobijaju, jer to od njih zahteva timski rad. Navodi da je veći problem to što roditelji od učenika očekuju da imaju sve petice. 
 
"Složićete se da 18 predmeta niko od nas ne može odraditi na toliko vrhunskom nivou. Da li je neko podjednako dobar sportista i jak matematičar? Nisam sigurna. Možda postoje sporadični slučajevi. Ne možete očekivati vrhunskog sportistu u prestižnom IT stručnjaku. Mislim da su deca više iscepana jurenjem da prosek bude 5 zbog nekih daljih upisa, nego pronalaženjem sebe u određenoj grupi predmeta", pojasnila je.
 
Nadležni kažu da je opterećenje gimnazijalaca na nivou evropskog - 33 časa nedeljno. Mladen Šarčević, bivši ministar prosvete koji sada rukovodi kancelarijom za reforme, za Euronews Srbija najavljuje da rasterećenje učenika sledi i da je ono deo druge faze reforme, koja bi trebalo da startuje od 2022. godine. 
 
On je pojasnio da na tome već radi više od 100 ljudi, da će analizirati programi za sve predmete, da se vidi šta je suvišno i šta opterećuje učenike. Smatra da izborni programi ne opterećuju, da se zato i zovu programi, a ne predmeti i da je njihov cilj da đaci otkriju šta vole, da li imaju afinitete ka društvenim, prirodnim, medicinskim naukama, umetnosti.
 

 








Marketing



Najnovije vesti