Da nije slepih miševa, ne bi bilo ni tekile, kakaa, banana – U Srbiji registrovana trideset jedna vrsta ovog sisara

U prirodi, pećinama, ali i u gradovima često se susrećemo sa slepim miševima. Na lošem su glasu i većina ljudi ih se plaši.

 

U Srbiji je registrovana trideset jedna vrsta slepog miša, a većina nas jako malo zna o ovim letećim sisarima.

 

Prva zabluda je da slepi miševi piju krv. Druga, da se upliću u kosu. Treća da su slepi. A istina je da su bezopasni, dobro vide i jedini su sisari koji lete. Imaju sposobnost eholokacije – orijentacije u prostoru pomoću zvuka.

 

„Oni ispuštaju zvuk visoke frekvencije koji mi ne čujemo. Taj zvuk se odbija od celog okruženja i na taj način oni formiraju jako preciznu sliku svega što se oko njih nalazi. Imaju toliko dobru rezoluciju da svaku dlaku naše kose mogu da vide kao pojedinačan objekat„, objašnjava za RTS dr Ivana Budinski sa Instituta za biološka istraživanja „Dr Siniša Stanković“ iz Beograda.

 

Ima ih u naseljenim mestima, u blizini reka, na tavanima starih i napuštenih kuća i zgrada. Često se dešava da u letnjim mesecima ulaze kroz prozore u osvetljene prostore i postaju nepozvani gosti mnogih porodica. Obično ljudi ostanu zatečeni i ne znaju kako da odreaguju.

 

„Ne paničiti. Otvoriti prozore i pustiti ga da izađe. Ukoliko se desi da ne izađe, onda mu pomoći tako što ćemo ga uhvatiti nekom rukavicom ili krpom i izbaciti iz životnog prostora„, savetuje Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

 

Slepi miševi su u Srbiji zaštićene vrste. Zabranjeno je hvatati i ubijati ih. Bezopasni su, i mogu ujesti u samoodbrani, ako se osete ugroženo. Iako u svetu vlada mišljenje da su odgovorni za širenje koronavirusa, to do sada nije potvrđeno, tvrde stručnjaci. Kažu da kao i druge vrste životinja, mogu biti nosioci nekih virusa, poput besnila.

 

„Da bi slepi miš vama preneo besnilo on mora da bude zaražen. Kada su naučnici uradili istraživanja da se pogleda broj slepih miševa i broj virusa koji nosi, pa kada su uporedili sa drugim grupama životinja, recimo sa pticama, papkarima – ništa nije pokazalo da oni imaju više virusa nego drugi. Samo su mnogobrojniji što se tiče vrsta, pa je zbog toga diverzitet virusa koji nose veći„, napominje dr Ivana Budinski.

 

Slepi miševi su važni za zdrave ekosisteme, a korist od njih ima i čovek.

 

„Oni su praktično prirodni insekticidi. Jedan slepi miš za jednu aktivnu noć može da pojede 3.000 komaraca. Slepi miševi oprašuju biljku agave, a šta se dobija od agave – dobija se tekila. Isto tako oprašuju kakao, razne vrste banana, manga, jako puno voća i produkata mi ne bismo imali da nema slepih miševa„, dodaje Budinski.

 

Zbog seče šuma i ljudskog uništavanja prirode, ove korisne životinje se suočavaju sa gubitkom prirodnih staništa, a mnogima preti i izumiranje. Njihovo uletanje u domove možete sprečiti postavljanjem zaštitnih mreža na prozore ili se obratiti nadležnim službama za pomoć.