Danas je Svetski dan autizma

Autizam nije retka pojava. Smatra se da, ukoliko se podrazumeva ceo spektar autističnih poremećaja, poremećaj može uticati na skoro 6 od 1000 osoba. Autizam može da se desi svakoj porodici, bez obzira na rasnu, nacionalnu i etničku pripadnost, socijalni i ekonomski status, i četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica.

Rana dijagnostika, tretman i uključivanje u obrazovni proces su ključni za decu sa autizmom. Na taj način im se može pomoći da razviju svoje socijalne i komunikacione veštine, da postanu samostalniji i vode ispunjeniji i produktivniji život.

Uzroci autizma

Mnogi stručnjaci veruju da ovaj složeni problem nije izazvan jednim uzrokom. Postoje značajni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisnje.

Kako se autizam dijagostifikuje?

Simptomi autizma se javljaju u prve tri godine života. Međutim, iskustvo roditelja dece sa autizmom govori da postavljanje dijagnoze traje mnogo duže. Deca najčešće dobijaju dijagnozu tek oko šeste ili sedme godine, pred sam upis u školu.

Rana dijagnoza može pomoći boljem usvajanju veština i znanja kod osoba koje pate od nekog od poremećaja iz autističnog spektra i na taj način poboljšati kvalitet njihovog života.

Kako prepoznati znake autizma kod deteta?

Autizam se najčešće prepoznaje kao neadekvatno reagovanje deteta na spoljašnje stimulanse u vidu zvuka, dodira, prisustva druge osobe, prostornih odnosa i slično. Deca sa autizmom ne reaguju na glas iz svoje najbliže okoline. To se smatra glavnom karakteristikom i podrazumeva izostajanje odgovora na glas.

Da li osobe sa autizmom mogu da se školuju i da žive samostalno?

Zakon o inkluziji omogućava školovanje deci sa autizmom u redovnim obrazovnim institucijama. Na osnovu procene pedagoškog profila, dete sa autizmom će pohađati nastavu u okviru individualnog obrazovnog plana (IOP)

Kako pomoći?

Postoji mnogo programa za pomoć i rad sa osobama sa autizmom ali nijedan nije podjednako dobar i dovoljan za svakoga. Zbog toga u kreiranju individualnih programa moraju da učestvuju svi neposredno zainteresovani: osobe sa autizmom koliko god je to moguće, roditelji, članovi porodice, terapeuti i angažovani stručnjaci.

Naučno je dokazano da se ranim prepoznavanjem, te ciljanom ranom intervencijom značajno može poboljšati životni ishod osoba s autizmom. Sve je više primera iz sveta o osobama sa autizmom koji završavaju škole, fakultete i osposobljavaju se za razna zanimanja, no kako bi to postalo pravilo i kod nas potrebna je podrška društva.

Uz različite terapije, stručan rad, učenjem prihvatanja okoline, te puno ljubavi, pažnje i strpljenja od najranijeg uzrasta, moguće je postići jako puno.