Dermatolog objašnjava zašto su solarijumi nešto najgore za kožu

Proteklih gotovo pola veka, a naročito od dvehiljaditih pa nadalje, dobijanje tamnog tena predstavlja jedan od ideala lepote.

Kako to koža tamni i šta se dešava tokom procesa izlaganja suncu poznato je mnogima, koji se ipak odlučuju da sate provedu „prirodno“ ili „veštački“ vijajući zračenje. To izlaganje UV zracima dovodi do raka kože, ali su mnogi stava – neće mene, odnosno bitniji mi je sada ten nego zdravlje kože.

Preplanula koža mnogima izgleda zdravo, a bleda koža se decenijama posmatra kao znak slabog zdravlja i nedostatka energije. Istina je daleko od toga, a u ovom izdanju serijala „Zdravljem protiv mitova“ govorićemo o jednom od najbržih načina da zaradite malignu bolest kože – o solarijumima.

Za 021.rs probleme sa solarijumima i preplanulim tenom objašnjava specijalista dermatologije dr Jadranka Janković iz Doma zdravlja „Novi Sad“.

Šta je zapravo solarijum i kako on funkcioniše?

„Solarijum je aparat koji emituje UV zračenje. Sadrži UVA i UVB lampe i tako obezbeđuje zračenje slično prirodnom (od sunca) ali mnogo jače i intenzivnije. Pojam ‘turbosolarijum’ upravo se odnosi na to. Sedamdesetih godina 20. veka počela je upotreba solarijuma u svrhu veštačkog tamnjenja kože i narednih decenija ekspanzija korišćenja širom sveta, naročito kod mlađe populacije“, objašnjava dr Janković.

Preplanuli ten neretko dolazi s posledicama. Tako se javljaju crvenilo, svrab i opekotine, koje mnogi gledaju kao na neminovnu posledicu. Međutim, sve ove posledice mogućje je izbeći odgovornim ponašanjem prema svojoj koži. Kako napominje dr Janković, 2009. godine zračenje u solarijumu je proglašeno „kancerogenim za ljude“.

„Zbog toga je u nekim zemljama zabranjena upotreba solarijuma, a u mnogim zemljama zabranjena za mlađe od 18 godina. Kod nas je 2019. godine doneta uredba kojom se takođe zabranjuje upotreba solarijuma mlađim od 18 godina i sa jasnim preporukama za upotrebu za ostalu populaciju“, kaže naša sagovornica, spcijalista dermatologije.

Koje su posledice izlaganja UV zračenju, naročito u dugoročnom periodu?

Kratkoročni neželjeni efekti UV zračenja su pomenuto crvenilo kože i opekotine, ali dr Janković kaže da se javljaju i pad imuniteta, bakterijske i virusne infekcije, nastajanje fotodermatoza (alergije na sunce) i fotosenzibilizacija, odnosno osetljivost. Ali mnogo su štetnije dugoročne posledice.

„Kada je u pitanju upotreba solarijuma, dugoročni efekti se javljaju nakon 10 do 15 godina. Koža postaje suva, sa pegama, flekama, borama, vidljivo starija nego što bi bila za određenu starosnu dob. I što je najznačajnije, UV zračenje, prirodno i veštačko, nakon kontinuirane i ponavljane upotrebe solarijuma, dovodi do velikog rizika za nastajanje raka kože, nemelanomskih karcinoma i melanoma, kao jednog od najagresivnijih tumora uopšte. Dokazano je da je u velikom procentu pojava melanoma kod osoba mlađih od 35 godina povezana sa upotrebom solarijuma“, upozorava dr Jadranka Janković za 021.rs.

Dakle, UV zračenje ne dovodi samo do medicinskih oštećenja kože, već i do vidljivih dugoročnih estetskih posledica, odnosno do starenja kože koje se odvija brže nego što to prirodni proces starenja podrazumeva. Budući da je naša koža odraz našeg načina života i genetike – a na stil života možemo da utičemo, bore i druge promene brže se i češće javljaju kod onih koji se „prže“ na suncu ili u solarijumu, koji puše, konzumiraju alkohol i opojne droge i praktikuju druge štetne aktivnosti.
A oni koji praktikuju sunčanje neretko koriste određene marmelade, losione i ulja za sunčanje, a kako bi brže pocrneli. Zapravo, kaže dr Janković, svi ovi preparati deluju tako što značajno smanjuju prag osetljivosti kože na UV zračenje – koža i dalje trpi posledice, samo brže. Zato se tamnjenje tena tumači kao poruka kože da je pod stresom i ne u dobroj poziciji, suprotno verovanju osobe.

U kombinaciji sa solarijumima i „turbosolarijumima“, ova sredstva su recept za dugoročne posledice koje mogu da budu smrtonosne.

Šta da radim?

Poslednjih godina je svesnost o štetnosti UV zračenja sve veća, a kompanije su sve bolje u formulaciji preparata za zaštitu od zračenja tako da svako može da pronađe onu koja mu odgovara. Krema sa zaštitnim faktorom (najmanje 30, a idealno 50) može da se koristi kao svakodnevna krema koju ćete naneti ujutru, a osim toga je bitno izbegavati dugi boravak na suncu.

Proteklih gotovo pola veka, a naročito od dvehiljaditih pa nadalje, dobijanje tamnog tena predstavlja jedan od ideala lepote.