Digitalno nasilje više plaši devojke od momaka

Više od polovine srednjoškolki u Srbiji bilo je izloženo onlajn komentarima seksualne sadržine, a gotovo svaka deseta je doživela da neko objavi onlajn njene fotografije ili videe koje je toj osobi privatno poslala, pokazuje istraživanje Autonomnog ženskog centara (AŽC) o digitalnom nasilju i mladima.

Sa druge strane, nalazi ankete koju je AŽC sproveo krajem prethodne i početkom ove godine pokazuju da je više od polovine momaka istog uzrasta bilo izloženo onlajn pretnjama fizičkim nasiljem, a njih 15 odsto je doživelo pritisak da gledaju pornografiju ili učestvuju u činovima inspirisanim pornografijom.

Trećina devojaka kaže da je gotovo svaki vid digitalnog nasilja koji im se desio više puta počinio njihov aktuelni ili bivši partner, i češće od momaka ističu da su se osećale bespomoćno i uplašeno, dok momci češće ističu da to nisu doživeli kao važnu stvar, navodi se u istraživanju koje je sprovedeno u okviru svoje višegodišnje kampanje posvećene devojkama i momcima srednjoškolskog uzrasta „Mogu da neću – Ljubav nije nasilje“.

Podaci pokazuju i da je više od trećine mladih oba pola (39 odsto devojaka i 38 odsto momaka) bilo izloženo dobijanju neželjene fotografije nečijih intimnih delova tela u inboks.

Istraživanje se bavilo time i kako mladi reaguju na tzv. „osvetničku“ pornografiju – objavljivanje intimnih fotografija/videa partnerke, bez njene saglasnosti.

Na pitanje šta bi uradila/uradio da si na mestu devojke kojoj se to desilo, većina mladih kaže da bi takvu vezu prekinuli (dve trećine devojaka i dve petine momaka), a trećina njih bi se za pomoć obratila svojim roditeljima.

„Iako devojke pokazuju da znaju da je takvo ponašanje neprihvatljivo, kao i da je ova vrsta nasilja nešto što ih duboko intimno pogađa, zabrinjava podatak da visok procenat mladih oba pola svaljuje krivicu na žrtvu. Skoro trećina devojaka i momaka ističu da je devojka čije su gole fotografije završile na internetu sama kriva za to što se dogodilo“, kaže Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.

Kako se navodi u saopštenju AŽC, ovde je reč o snažnim patrijarhalnim uverenjima po kojima su žene krive za nasilje koje su pretrpele, a ne onaj ko je nasilje počinio.

„Rezultate ankete o digitalnom nasilju i mladima posebno je značajno danas posmatrati u ključu trenutne situacije sa pandemijom i povećanim vremenom koje mladi provode na internetu. Zato je važno ne umanjivati iskustva mladih i uložiti dodatne resurse u podršku i zaštitu onima koji su izloženi bilo kom vidu digitalnog nasilja“, dodaje Pavlović.

U istraživanju je učestvovalo 248 mladih iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Paraćina i Prijepolja.

AŽC navodi da, iako nije reč o reprezentativnom uzorku, ono može poslužiti kao uvid u stanje na terenu i kao osnov za produbljivanje teme i nova istraživanja.

Pored predstavljanja ove ankete, u okviru kampanje „Mogu da neću – Ljubav nije nasilje!“ ovih dana je lansirana veb stranica – Nećupedia – www.mogudanecu.rs/neccupedia> – novi prostor na internetu na kom se mladi ljudi mogu edukovati o digitalnom nasilju.

Kampanja „Mogu da neću“ je od prošle godine internacionalizovana i u nju su se, pod istim nazivom, uključile i organizacije iz Hrvatske, Mađarske i Španije.

I u ovim zemljama je, kako se navodi, istraživanje o digitalnom nasilju i mladima pokazalo slične tendencije u iskustvima i stavovima srednjoškolki i srednjoškolaca.

Više od polovine srednjoškolki u Srbiji bilo je izloženo onlajn komentarima seksualne sadržine, a gotovo svaka deseta je doživela da neko objavi onlajn njene fotografije ili videe koje je toj osobi privatno poslala, pokazuje istraživanje Autonomnog ženskog centara (AŽC) o digitalnom nasilju i mladima.