Dinar po dinar – budžet je spakovan, ima li mesta za rast plata i penzija

Sve države imaju svoje izdatke, kao i prihode koji treba da ih pokriju. Planiranje jednih i drugih pakuje se u budžet. Budžet Srbije je skrojen i usvojen, deficit iznosi 3 odsto BDP-a, a mogao bi biti i manji. Šta zapravo znači manji deficit za građane, mogu li plate i penzije biti veće, mimo budžeta, ali i na mnoga druga pitanja u vezi sa državnom kasom odgovore za RTS daje glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

Budžet je dokument koji sadrži spisak planiranih prihoda i rashoda države za jednu godinu. Plan prihoda nam govori koliko novca i iz kojih izvora država planira da prikupi, dok rashodi pokazuju na šta država namerava da potroši prikupljeni novac.

Ono što je za budžet svojstveno jeste da postoje rokovi za pripremu i njegovo usvajanje. Za ove procedure odgovorno je Ministarstvo finansija. 

Skupština Srbije usvojila je budžet za 2022. godinu. Planirani budžetski prihodi su 1.516 milijardi dinara, rashodi 1.717 milijardi dinara. Planirani deficit, u dogovoru sa MMF-om, iznosiće 200,2 milijarde dinara. 

Penzije će, po primenjenoj „švajcarskoj“ formuli biti veće za 5,5 procenata, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara.

Predviđena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama biti veće osam odsto.

Budžetski plan krojen je na osnovu očekivanja da će privreda sledeće godine imati rast od 4,5 odsto.

Državna kasa našla se pod lupom Fiskalnog saveta. Šta je presudno za povećanje životnog standarda, da li je budžet oprezno planiran i da li je „švajcarska“ formula za penzije zaista objektivna – svet budžetskih brojki i ciljeva pojašnjava glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević. 

Budžet ima dva cilja – prvi je da podigne životni standard građana, a drugi da dalje jača našu ekonomiju. Da li su ciljevi realni i kako to može da se postigne?

Budžet za 2022. donosi određena poboljšanja na oba polja. Međutim, trebalo bi uvek imati u vidu da je za jačanje ekonomije i povećanje životnog standarda građana presudan rast privatnog sektora, a uloga državnog budžeta je manja i posredna.

Svi budžetski izdaci (zdravstvo, prosveta, vojska, policija, administracija, penzije, pomoć socijalno ugroženima, izgradnja infrastrukture) finansiraju se iz poreza koji se naplaćuju građanima i privredi.

Da bi penzije i plate u javnom sektoru, kao i životni standard svih drugih građana Srbije bili veći, neophodan je prvo snažan ekonomski rast privatnog sektora.

Nažalost, postoje brojni problemi kojim država opterećuje i koči rast privatnog sektora poput izražene korupcije, niske vladavine prava i drugog.

Budžet za 2022. ipak donosi neka poboljšanja privredi, jer predviđa dalje poresko rasterećenje (smanjenje stope doprinosa) i relativno velika ulaganja u izgradnju infrastrukture.

Da li je budžet zasnovan na zaduživanju?

Jednim delom jeste. U 2022. planirani su javni prihodi države od 23,8 milijardi evra, a rashodi od 25,5 milijardi evra. To znači da se manji, ali ipak značajan deo budžeta od oko 1,7 milijardi evra finansira zaduživanjem. Fiskalni savet je u svom poslednjem izveštaju dao dve ocene ovako planiranog deficita i zaduživanja države.

Prva je da je dobro to što se deficit smanjuje iz godine u godinu: u 2020. bio je 3,8 milijardi evra, u 2021. će biti najverovatnije oko 2 milijarde evra, a sada se u 2022. planira oko 1,7 milijardi evra. Druga je da je fiskalni deficit u 2022. ipak relativno visok i da bi bilo bolje da se dodatno smanji, odnosno da umesto 1,7 milijardi evra (3 odsto BDP-a) bude oko milijardu evra (ispod 2 odsto BDP-a).

Deficit je od tri ili dva odsto BDP-a, šta manji deficit praktično znači građanima?

Manji deficit automatski znači i manje zaduživanje države za preko 500 miliona evra što je veoma važno, jer je javni dug Srbije trenutno prevelik.

Uz to, deficit od 2 odsto BDP-a u 2022. predstavlja bolju osnovu da se u narednim godinama dođe do približno izbalansiranog budžeta što je strateški cilj fiskalne politike u srednjem roku.

Na kraju, iz ugla građana verovatno je najvažnije to što bi niži budžetski deficit od planiranog povoljno uticao na usporavanje inflacije koja je snažno ubrzala krajem 2021. godine.

Ocena Fiskalnog saveta je da su prihodi konzervativni (konzervativno planirani), pojasnite da li je to pozitivno?

U sadašnjim uslovima povećane neizvesnosti to jeste pozitivno. Zdravstvena kriza još uvek nije završena i lako može doći do novih globalnih ekonomskih problema. Zato je dobro to što je Vlada sve javne prihode u 2022. planirala izuzetno oprezno.

Naravno, ukoliko u 2022. sve bude kako treba javni prihodi će biti osetno veći od plana. Naša je preporuka da se to iskoristi za smanjivanje fiskalnog deficita i posledičnog zaduživanja zemlje, umesto da se troši na neke nove trenutno neplanirane rashode i politike.

Plate i penzije – kako se procenjuje procenat povećanja i može li se ići na ad-hok varijantu u nekim slučajevima?

Penzije se od 2019. povećavaju u skladu sa „švajcarskom“ formulom koja je dobra i objektivna. Međutim, za razliku od penzija, povećanje plata u javnom sektoru još uvek nije povezano s objektivnim ekonomskim parametrima, već se određuje na osnovu diskrecionih ad-hok odluka Vlade što je loše.

Vlada u 2022. godinu, za razliku od nekih prethodnih godina, nije skliznula s ovim povećanjem. Planirani rast plata u javnom sektoru koji će u proseku iznositi 7,3 odsto u skladu je sa očekivanim privrednim rastom i inflacijom i načelno je u redu.

Ipak, sistem zarada i zaposlenosti u javnom sektoru mora se trajno urediti na osnovu objektivnih pokazatelja što se najavljuje već skoro deceniju, ali konkretnih pomaka nema.

Fiskalni savet zalaže se za visok nivo javnih investicija – zašto?

Pre svega, stanje osnovne infrastrukture u Srbiji je loše i potrebna su velika ulaganja. Problem nije samo u nedovoljno izgrađenoj putnoj i železničkoj mreži, već i u slaboj opremljenosti zdravstva, školstva, lošoj komunalnoj infrastrukturi (deponije, kanalizacija, otpadne vode, sistemi centralnog grejanja) koja je izvor velikog ekološkog zagađenja i u drugim oblastima.

Važan razlog zbog kog je Srbiji potreban visok nivo javnih investicija je i to što one pozitivno utiču na rast privrede.

U kratkom roku, tokom izvođenja radova, privredni rast podstiče angažovanje radnika i građevinske operative, a kad se radovi završe poboljšanje kvaliteta infrastrukture podstiče ekonomski razvoj u dugom roku.

Država je od 2017. višestruko povećala ulaganja javne investicije i one će u 2022. premašiti 4 milijarde evra, što je dobro.

Sada je, međutim, veoma važno i to da se unaprede procedure za selekciju i praćenje projekata kako bi se sredstva usmeravala tamo gde su najpotrebnija i izbeglo stalno probijanje rokova.

Koliko je budžet imun na koronu, ima li neke ugrađene „stabilizatore“?

Ima. Budžetski rashodi za zdravstvo su u 2022. godini, slično kao i u 2021. planirani na nivou koji je oko 300 miliona evra veći u odnosu na pretkrizne godine. Ovakvo planiranje je opravdano i pohvalno, jer se nova eskalacija zdravstvene krize ne može sa sigurnošću isključiti.

Ipak, nadamo se da za ovoliko velikim sredstvima u 2022. neće biti potrebe.

Koji su najveći rizici za našu ekonomiju 2022. godine?

Najveći rizik koji budžet potpuno previđa je energetska kriza. Zbog rasta nabavne cene gasa gotovo je izvesno da će „Srbijagas“ imati probleme u poslovanju koji bi mogli direktno ili indirektno da se pokrivaju iz budžeta.

Međutim, za to u budžetu uopšte nisu predviđena sredstva. Red veličine ovih problema premašuje 100 miliona evra, a mogao bi biti i znatno veći. Postoje naravno i drugi rizici, poput dalje eskalacije zdravstvene krize, ali budžet te druge rizike uglavnom dobro adresira.

Sve države imaju svoje izdatke, kao i prihode koji treba da ih pokriju. Planiranje jednih i drugih pakuje se u budžet. Budžet Srbije je skrojen i usvojen, deficit iznosi 3 odsto BDP-a, a mogao bi biti i manji. Šta zapravo znači manji deficit za građane, mogu li plate i penzije biti veće, mimo budžeta, ali i na mnoga druga pitanja u vezi sa državnom kasom odgovore za RTS daje glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.