Diskriminacija po pitanju zdravlja i starosti najčešća

Zdravstveno stanje i starosno doba prošle godine bili su prva dva osnova diskriminacije koje su građani prijavljivali, izjavila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i pozvala sve da preispitaju kako se izražavaju, kao i da učine sve što mmogu da bolje razumeju i prihvate različitosti.

Janković je na Godišnjoj konferenciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti povodom Međunarodnog dana tolerancije, koji se obeležava danas, istakla da je primetno da društvo postaje više tolerantno na bezobrazluk, primitivizam i vulgarnosti, a manje tolerantno prema različitostima.

„Jezik koji se koristi u našem javnom diskursu je prepun uvreda, ponižavajućih i uvredljivih reči, pa i korišćenja nekih neprimerenih znakova, čak i nacističkih. Ljudi nisu toga svesni, a svi smo mi uzor i model ponašanja mladima“, rekla je Janković novinarima.

Kako je naglasila, vreme je da menjamo šta nije dobro u našem društvu, a to samo možemo, dodaje, zajedno.

„Svi zajedno treba da učinimo dodatni napor da pravimo društvo u kome želimo da živimo, ne misle svi isto, ali ne sme da bude reči diskriminacije“, poručila je Janković.

Ona je dodala i da se građani sve češće obraćaju Povereniku, jer su izloženi nekoj vrsti diskriminacije i navela da se vodi evidencija prijavljenih slučajeva, te da su učestaliji pozivi starijih građana, žena, Romkinja…

„Romi najčešće kada se radi o diskriminaciji na osnovu nacionalne pripadnosti, a prošle godine su zdravstveno stanje i starosno doba bili prva dva osnova diskriminacije koje su građani prijavljivali, što je negde i očekivano s obzirom na aktuelnu krizu“, rekla je Janković.

Iako su izazovi sve veći, a okolnosti teže, pitanje tolerancije ne sme biti upitno, naglasila je poverenica, dodajući da su žene za vreme kovid krize podnele veći teret neusklađenosti privatnog i poslovnog života.

Godišnja konferencija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti povodom Međunarodnog dana tolerancije organizuje se u saradnji sa Misijom OEBS-a.

Zamenica šefa Misije OEBS-a u Srbiji Sara Groen poručila je da tolerancija znači prihvatanje i da to treba da bude jedan od prioriteta mladih ljudi.

Kako je rekla, razvijanje veština je jedan od pravaca da društvo postane tolerantnije.

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Moamer Bačevac poručio je da je odgovornost svakoga da podstiče poštovanje ljudskih prava i da neznanje rađa predrasude koji kasnije mogu izazvati mržnju.

„Danas nam više nego ikada treba trpeljivost, što dovodi do razumevanja i tolerancije, a samim tim i prosperiteta“, naglasio je Bačevac.

Nagrade u vezi sa tolerancijom za vreme kovid krize danas su uručene novinarima iz više medijskih kuća, koji su izveštavali o rodnoj ravnopravnosti, migracijama, diskriminaciji starijih, Roma…

Ombudsman: Nedostaje nam više tolerancije i empatije

Tolerantno društvo je jedno od osnovnih načela svake demokratije, a izgradnja takvog društva je dugotrajna i zahteva iskreno zalaganje svih nas, izjavio je danas zaštitnik građana Zoran Pašalić, povodom Međunarodnog dana tolerancije. „Razumevanje i prihvatanje drugih i drugačijih posebno je izraženo i značajno u pluralističkom društvu kao što je Srbija. Tolerancija je međusobno razumevanje i poštovanje, ali i moralna obaveza da podignemo glas u odbranu onih čija su univerzalna ljudska prava i sloboda povređena ili ugrožena“, dodao je Pašalić.

On je uz poziv građanima, kao i institucijama, na bezrezervnu toleranciju prema drugima skrenuo pažnju da se ksenofobija, homofobija, rasizam i govor mržnje, na žalost, još uvek tolerišu u našem društvu i za to se uvek nalazi opravdanje.

Prema njegovim rečima, građani se, osim diskriminacije iz radnog odnosa, najviše žale na diskriminaciju po osnovu pola, invaliditeta, seksualne orjentacije, a i dalje dominira porodično i vršnjačko nasilje, napadi na političke protivnike, na novinare.

U Srbiji još uvek nedostaje više tolerancije i empatije prema drugima, ukazao je zaštitnik građana.

On je dodao da se u praksi pokazalo da postoji dobar zakonski okvir za zabranu diskriminacije, ali se ne sprovodi uvek dosledno, niti u potpunosti.

Obaveza je države da odlučno sprovodi zakone, i ona je ta koja je ima najveću odgovornost u borbi protiv diskriminacije, naglasio je Zoran Pašalić.

Zdravstveno stanje i starosno doba prošle godine bili su prva dva osnova diskriminacije koje su građani prijavljivali, izjavila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i pozvala sve da preispitaju kako se izražavaju, kao i da učine sve što mmogu da bolje razumeju i prihvate različitosti.