Srbija

Ekonomisti: Minimalna cena rada da bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi

Izvor: 
Tanjug Čet, 22/08/2019 - 00:41

Minimalna cena rada nije samo slika rasta ekonomije, nego i borbe sindikata i vlasti da poprave položaj najugoženijih, a značajan pomak će biti kada se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom u Srbiji, kažu ekonomisti povodom početka pregovora oko povećanja minimalca.

 

Ekonomista Jurij Bajec u izjavi za Tanjug ističe da je dobar pomak prethodni dogovor Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca da se u narednom periodu obezbedi da minimalna cena rada bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi.
 
"Suviše često standard građana procenjujemo na osnovu prosečne plate, a ona ipak ne daje dovoljno jasnu informaciju koliko zapravo zarađuju ljudi, jer ogroman broj zaposlenih ima platu manju od prosečne zarade", kaže Bajec.
 
Dodaje da oko 350.000 ljudi pre svega u privredi prima minimalac, što prema njegovim rečima, znači da oni primaju sada manje nego što je minimalna potrošačka korpa.
 
Povećanje minimalca on vidi i kao priliku za povećanje lične potrošnje, a potrošnja, dodaje, vrši pritisak za povećanje proizvodnje bar u nekim sektorima, dok će sa povećanjem investicija i izvoza uticati na privedni rast.
 
Napominje da će pozitivan efekat imati i državni budžet, jer povećanje zarada istovremeno prati i povećanje uplaćenih poreza i doprinosa. "Čini mi se da rasprava i dogovor treba da idu u pravcu da minimalac dostigne minimalnu potrošačku korpu",kaže Bajec.
 
Minimalna potrošačka korpa, prema postojećoj metodologiji, trenutno iznosi oko 37 hiljada dinara, a 2013. godine bila je oko 34.000 dinara. Podaci pokazuju da je minimalna cena rada 2013. godine bila 115 dinara po satu, a aktuelna najniža cena za radni čas trenutno je 155 dinara.
 
Iako povećanje minimalca, kaže, utiče na ukupan rast zarada, država kao poslodavac ima svoje instrumente i mogućnosti da spreči da porast plata unese neku neravnotežu i ugrozi stabilnost.
 
Nikolić: Očekivanje da će doći do povećanja
 
Ekonomista Goran Nikolić smatra da visina minimalca nije slika stanja ekonomije jer se, kaže, minimalna cena rada ne povećava u skladu sa rastom srpske privrede.
 
Nikolić očekuje da će doći do povećanja minimalca i to za oko 10 procenata i smatra bitnim da se na osnovu minimalca usklađuju zarade i u nekim državnim službama.
 
"Naša ekonomija će ove godine da raste između 3-3,5 odsto i nije minimalna cena rada slika ekonomije, nego slika napora i sindikata, i vlasti da poprave status onih koji su najugroženiji", kaže Nikolić i dodaje da je reč o dobroj socijalnoj meri.
 
Podseća da se i ekonomista Pol Krugman u SAD zalaže za garantovane cene rada, a sve sa idejom se nateraju poslodavci, uključujući i državu da postoji minimalna cena rada koja ne ugrožava značajno profitnu marginu poslodavaca.
 
"Uvek postoji neko ko će da radi ispod neke cena, ali to ne bi trebalo da služi poslodavcima da idu previše u tom smeru, a država ima način da interveniše i onda određuje minimalac u interesu najsiromašnijih koji rade", rekao je Nikolić.
 
Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2020. godinu nastavljaju se u četvrtak, a za sada nije predložen nijedan iznos vezan za povećanje minimalne zarade. Pre početka zvaničnih pregovora, država je najavila da bi minimalac mogao da dostigne 30.000 dinara, što kao prihvatljivo vide i predstavnici poslodavaca, uz napomenu da bi za svako značajnije uvećanje država trebalo da obezbedi olakšice u plaćanju poreza i doprinosa.
 
Sindikati su pre pregovora pominjali povećanje minimalne cene rada značajno iznad 30.000 dinara, kako bi se pri narednom koraku, do 2021. godine obezbedilo izjednjačavanje minimalca sa troškovima minimalne potrošačke korpe.



Marketing



Najnovije vesti