Epidemija je koštala Srbiju ekvivalentno 510.000 mesta s punim radnim vremenom

Pandemija koronavirusa najviše je pogodila mikro preduzeća u Srbiji i dovela do smanjenja radnog vremena tokom drugog tromesečja 2020. godine, što je ekvivalentno gubitku od 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom, navodi se u izveštaju EBRD i Međunarodne organizacije rada, objavio je N1.

Međutim, nudeći „najizdašniji i najsveobuhvatniji ekonomski paket među ekonomijama zapadnog Balkana“, srpska vlada uspešno je obuzdala „širenje siromaštva“, prema novom izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne organizacije rada (ILO).  

Nakon uvođenja strogih mera javnog zdravlja i posledičnog pada ekonomske aktivnosti, radno vreme u Srbiji opalo je za oko 14,8 procenata tokom drugog tromesečja 2020. Kraće radno vreme i nadoknade značajno su doprineli ovom smanjenju.  

Ako se zdravstvena kriza nastavi, a programi zadržavanja zaposlenja prekinu, ljudi bi mogli biti gurnuti u nezaposlenost, upozorava studija.   

Izveštaj identifikuje sektore u kojima je više od 700.000 radnika u neposrednom riziku dok zdravstvena kriza i dalje traje: trgovina na veliko, trgovina na malo, smeštaj, transport, usluge, šumarstvo i seča drva, ratarska i stočarska proizvodnja.   

Od ove radne snage, gotovo 314.000 je samozaposlenih, a ima više od 267.000 neformalnih radnika. Do danas je kriza najteže pogodila mikro preduzeća koja zapošljavaju više od 735.000 ljudi, sa najmanje jednim od četiri radnika koji su izgubili posao.  

Vlada je pružila svoju „najdarežljiviju i najmoćniju meru finansijske pomoći“ u obliku subvencija za zadržavanje zaposlenja, što je za mikro, mala i srednja preduzeća iznosilo oko 65 procenata ukupnih troškova rada.   

Iako izveštaj pozdravlja „gotovo univerzalnu podršku firmama i građanima“, nudi i pet preliminarnih preporuka za politiku:

• selektivniji i ciljaniji pristup podršci najugroženijim građanima,

 • rešenja za podršku velikom broju kružnih i sezonskih radnika, 

• ublažavanje manje vidljivih socijalnih troškova pandemije, 

• optimizacija novog programa zapošljavanja mladih u Srbiji i  

• doslednije i efikasnije korišćenje socijalnog dijaloga.   

„Ovo je važan izveštaj koji ističe ne samo uticaj pandemije koronavirusa na srpsko tržište rada i radnu snagu, već takođe daje konkretne i dragocene savete o tome kako se nositi sa izazovima sa kojima se suočava.  Pozdravljamo posvećenost srpskih vlasti da se uključe u ovaj proces i najbolje iskoriste nalaze studije. Za nas je takođe ohrabrujuće da vidimo kako naša savetodavna podrška uveliko menja stvari tamo gde je primenjena,“ kaže Barbara Rambousek, direktorka EBRD-a za rodnu i ekonomsku inkluziju.

„“Na regionalnom nivou primamo puno pozitivnih povratnih informacija o ovim procenama uticaja kovid-19 na tržište rada i o tome kako se alternativne politike primenjuju po različitim scenarijima“, rekao je Markus Pilgrim, direktor Kancelarije MOR-a za centralnu i istočnu Evropu. I dodao da je „od suštinske važnosti pružiti kreatorima politike i drugim zainteresovanim stranama čvrste podatke i kvantitativnu analizu na osnovu koje mogu da rasuđuju i na kraju osmisle izlaznu strategiju iz svojih specifičnih okolnosti“.

Kao odgovor na pandemiju koronavirusa, Kancelarija MOR-a za centralnu i istočnu Evropu i EBRD tim za rodnu i ekonomsku inkluziju osnovali su zajedničku radnu grupu za procenu uticaja krize na ekonomije regiona ispitivanjem verovatnih kratkoročnih i srednjoročnih efekata nazapošljavanjei tržište rada.     

Izveštaj o Srbiji prati već objavljene studije i preporuke za Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Pandemija koronavirusa najviše je pogodila mikro preduzeća u Srbiji i dovela do smanjenja radnog vremena tokom drugog tromesečja 2020. godine, što je ekvivalentno gubitku od 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom, navodi se u izveštaju EBRD i Međunarodne organizacije rada.