Firme bez zaposlenih zarađuju milione: Kako je to moguće?
Podeli vest:
U Srbiji su u 2021. godini poslovale 31.194 firme koje nemaju nijednog zaposlenog, a neke od njih su ostvarile višemilionske poslove.
Da to nije mali broj, pokazuju i podaci prema kojima je to trećina od ukupno registrovanih privrednih društava, piše Blic.
Prema izveštaju o poslovanju privrede u 2021. godini, koji je objavila Agencija za privredne registre, od 133.255 privrednih društava koja su registrovana, čak 29,4 svoju poslovnu delatnost obavljalo je bez radnika. Ovakva praksa je najzastupljenija u sektoru trgovine na veliko i malo, gde je evidentirano 9.145 ovakvih firmi od ukupno upisanih 31.237.
Drugo mesto u ovom „takmičenju“ pripalo je prerađivačkoj industriji u kojoj od registrovanih 16.885 kompanija čak 4.651 nema nijednog zaposlenog, dok „bronzu“ zauzimaju stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, u kojima od ukupno registrovanih 13.778, čak 3.930 nema nijednog zaposlenog inovatora ili naučnika. U ovoj grupi je i sektor građevinarstva u kojem posluje 9.730 firmi, a 3.385 nema prijavljenog nijednog radnika.
„Bez zaposlenih su u 2021. godini uglavnom poslovala mikroprivredna društva, njih 30.963, malih je bilo 215, a srednjih 13. U ovoj grupi su i tri velika privredna društva“, piše u izveštaju APR-a, prenosi Blic.
To praktično znači da je više od 99 odsto kompanija bez radnika mikro veličine, odnosno njihov poslovni prihod je do 700.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Međutim, ono što čudi je to što su u ovoj grupi i 13 srednjih i tri velika privredna društva čiji su poslovni prihodi do 40 miliona evra, odnosno više od tog iznosa u dinarskoj protivvrednosti.
Ovo, piše Blic, nameće sumnju da neke od njih posluju u sivoj zoni.
Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, kaže za Blic da postoji više razloga zašto se u Srbiji godinama osnivaju firme bez radnika ili samo sa jednim zaposlenim.
„Nestabilnost u poslovanju i finansijski problemi mnogih velikih preduzeća navode vlasnike da otvaraju dodatne manje firme kako bi preko njih mogli da nastave da rade i zadrže klijente koji će uvek pre izabrati manju preduzetničku firmu za saradnju jer je usluga 20 odsto jeftinija pošto ne moraju da plate fakturisani PDV. Tako je praksa da vlasnici većih preduzeća osnivaju manje preduzetničke radnje bez radnika i novim klijentima fakturišu usluge preko te manje firme. Ipak, to je alarm za nas jer u slučaju da takva preduzeća imaju veliki promet, ostaje pitanje čime se mnoga od njih bave. Kroz takve firme se često ubacuje i kapital koji treba proveriti. To je onda pitanje za poreske organe, kako one funkcionišu bez zaposlenih“, objašnjava Rajić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Blic kaže da je ovaj vid organizovanja privrednih subjekata dobar za one koji žele da odrade određene jednokratne poslove, u što kraćem roku, poput izgradnje zgrade, pa da se vrate u svoje primarno zanimanje.
„Ipak, nekada se to čini da bi se izbegle poreske obaveze. Broj od tridesetak hiljada takvih firmi u Srbiji ne može biti sporan sve dok one regularno posluju, dok ne služe za odrađivanje nekog posla koji može da se podvede pod sivu zonu. Postoje slučajevi da neko ko ima svoj posao osnuje firmu u kojoj nema zaposlenih, a koja mu služi za izgradnju na desetine hiljada kvadrata stambenog prostora. Kada se posao završi, on se vraća u svoj osnovni biznis. Pritom, ako i napravi nekom od poslovnih saradnika štetu, on lično ne odgovara za dugove te firme, već se svi namiruju iz njene imovine, koja je po pravilu simbolična“, navodi Arsić.
Inače, nula zaposlenih može, prema zakonu, imati bilo koje društvo, ortakluk, akcionarsko društvo ili d.o.o.
U Srbiji su u 2021. godini poslovale 31.194 firme koje nemaju nijednog zaposlenog, a neke od njih su ostvarile višemilionske poslove.
Podeli vest:
