Građani i privreda bankama duguju oko 28,5 milijardi evra

Građani i privrednici u Srbiji i prošle godine nisu imali dovoljno novca – bilo da im je trebao za svakodnevne potrebe, vanredne situacije, pokretanje posla ili njegovo održavanje… pa su, da bi ga obezbedili, često odlazili u banku. 

To je rezultiralo povećanjem duga u odnosu na prošlu godinu, a rast je zabeležen i kod privrede, i kod stanovništva i kod preduzetnika. Najveći procenat porasta zaduženja u odnosu na lane zabaležili su građani Srbije, a najveći deo ukupnog duga pada na teret privrede. 

Naime, za godinu dana dug stanovništva i privrede Srbije porastao je za oko 200 milijardi dinara, odnosno za oko 1,7 milijardi evra. Prema poslednjem kreditnom izveštaju Udruženja banka Srbije, za decembar prošle godine, ukupno zaduženje po osnovu svih kredita povećano je za 6,3 odsto. U proseku, dug je rastao svakodnevno za pola milijarde dinara.

Kako pokazuje statistika UBS, ukupan dug preduzetnika, firmi i žitelja Srbije stigao je na oko 28,5 milijardi evra, što u dinarima iznosi čak 3.345 milijardi dinara.

Stambenih pozajmica više za 12,6 procenata

Najveći skok za godinu dana zabeležen je kod stambenih i kredita odobrenih za građevinske adaptacije. Za godinu dana iznos stambenih pozajmica porastao je za 12,6 procenata, a u odnosu na prethodni mesec ovih pozajmica više je za 1,1 odsto, podatak je izveštaja Udruženja banaka Srbije. Gotovinske pozajmice su veće za 6,2 odsto nego lane. Zaduženost stanovništva za poljoprivredne kredite porasla je za 2,5 odsto za 12 meseci. Potrošački krediti su za godinu dana veći za jedan odsto.

Veći dužnik je privreda – pokazuju podaci kreditnog izveštaja. Naime, više od polovine ukupne sume dugovanja, odnosno 1.847.252 miliona dinara je dug privrede, stanovništvo vraća 1.426.703 miliona dinara, a preduzetnici – 71.329 miliona dinara. Kada se to prevede u evre, preduzeća otplaćuju oko 15,8 milijardi evra, građani 12,2 milijarde, a preduzetnici – oko 610 miliona evra.

U odnosu na decembar 2021. godine, u decembru prošle godine dug firmi narastao je za 5,5 odsto, stanovništva za 7,4 odsto, a preduzetnika – 2,2 procenta. Da se poskupljenje kredita i sve veće kamate i rate odražavaju na dugove, verovatno svedoči i podatak da je samo za jedan mesec – decembar, u odnosu na novembar prošle godine, porasla suma koju duguju za 0,6 odsto, ili oko četiri milijardi dinara.

Kada su u pitanju krediti koje su podizali građani, podaci govore da je najveći deo njih u banku odlazio po gotov novac, a nakon toga su se najviše odlučivali za stambene kredite. Tako najveći deo duga građana čine gotovinski krediti – 46,6 odsto, odnosno 664,4 milijarde dinara. Kako u UBS kažu, 38,8 milijardi dinara je rast zaduženja za keš kredite u 2022. godini. Za godinu dana, u procentima, to je skok od 6,2 odsto. Nešto manji je iznos stambenih i kredita za adaptacije. Udeo ovih kredita u ukupnim pozajmicama stanovništva je 43,7 procenata i iznosi oko 5,3 milijarde evra ili oko 623,7 milijardi dinara. Dakle, na ove dve vrste zajmova odlazi 90 odsto ukupnog duga građana, dok na poljoprivredne, potrošačke i i sve ostale pozajmice odlazi 10 odsto celokupnog duga.

Građani i privrednici u Srbiji i prošle godine nisu imali dovoljno novca – bilo da im je trebao za svakodnevne potrebe, vanredne situacije, pokretanje posla ili njegovo održavanje… pa su, da bi ga obezbedili, često odlazili u banku.