Građani Srbije kupili na hiljade nekretnina u Grčkoj: „Nisam hteo da dam 2.000 evra za kvadrat stana na Vidikovcu“
Podeli vest:
Građani Srbije kupili su prethodnih godina na hiljade nekretnina u Grčkoj, a omiljene destinacije su im uglavnom one u kojima su ranije letovali. U agencijama za nekretnine kažu da niko tačno ne zna koliko je stanova i apartmana prodato, ali kažu da je interesovanje poslednjih godina veliko i da su građani Srbije prošle godine bili među prvih pet, kada su u pitanju strani državljani koji su pazarili objekte za stanovanje ili izdavanje u Grčkoj. Dodaju i da su mnogi Grci prodavali svoje vikendice i apartmane, jer su bili u dugovima, ali da je ovog leta već teže naći jeftine nekretnine, jer su najbolje probrane, a i cene su, kao i u gotovo svim evropskim država značajno skočile.
I dalje se, kako za Euronews Srbija kaže Srđan Vukašinović, predstavnik agencije „Ioanis Danakakis Real Estate“, kvadrat na Halkidikiju može kupiti za 1.500 evra.
„Već je to pri kraju jer se najbolje uglavnom prodalo. Oni koji su bili u krizi su prodavali, oni koji su morali zbog dugova ili su ostali bez posla. Sada je ponuda lošija, ali i dalje je potražnja velika. Naši ljudi uglavnom traže male stanove od 30 do 45 kvadrata, odnosno jednosoban studio i to predstavlja oko 80 odsto tražnje. Posle idu veći stanovi i mezonete i jedan mali procenat luks kuća i manjih hotela. Halkidiki i potez oko Soluna su apsolutno najtraženiji“, kaže Vukašinović za Euronews Srbija.
On napominje da su vlasnici digli cene, naročito u mestima poput Pefkohorija i Haniotija za kojima je i najveća potražnja.
„Blizina mora i pogled su našim ljudima najbitniji faktor, a naravno i prodavcima je to najvažnije kod formiranja cene. Za plac blizu mora je jedna cena, a za 200 metara od vode je druga i treća za udaljinije lokacije. Većina kupuje za sebe i svoju porodicu, a deo njih se bavi i izdavanjem“, navodi Vukašinović.
On objašnjava da ne zna nikoga ko živi u nekretnini koju je kupio, jer građani Srbije mogu da dobiju „zlatnu vizu“ na pet godina samo ako su za nekretninu izdvojili više od 250.000 evra. Svi ostali, koji kupe objekte za manje iznose mogu u Grčkoj da borave na dva puta po tri meseca. Većini je to, kako navodi, dovoljno jer nekretnine pazare da bi išli na odmor sa porodicom i prijateljima.
To ograničenje, međutim, ne predstavlja problem za devizne penzionere poreklom iz Srbije, koji su među najbrojnijim kupcima, jer oni imaju dokumenta EU, koja im omogućavaju da nesmetano borave u objektima koje su kupili tokom cele godine.
Ivana Antić iz Paraćina kupila je apartman 2017. godine u Nea Plagiji na Halkidikiju, oko 50 kilometara od Soluna. Kaže da je njena porodica to doživela kao priliku da investira novac u nekretninu smatrajući da na taj način ona neće izgubiti na vrednosti.
„Svaka nekretnina, a naročito u Grčkoj vremenom praktično dobija na ceni i ako jednog dana odlučimo da je prodamo, smatramo da ćemo biti na dobitku. Za sada smo zadovoljni i sve ide kako smo i očekivali i nemamo ambicije da to prodamo“, kaže Antić.
Ona napominje da im se najviše dopao potez na Halkidikiju, gde su i ranijih godina letovali, a kada su odlučili da kupe nekretninu dobili su preporuku za jednu agenciju u Nea Kalikratiji koju su angažovali.
„Procedura je bila vrlo brzo završena, ali smo morali da renoviramo stan kada smo ga kupili. Inače je to glavna finansijska prepreka za naše ljude koji kupuju nekretnine dole. Uglavnom je za stanove koji su povoljni potrebno dodatno ulaganje. Za kupce iz Srbije je mnogo da izdvoje za nov ili renoviran stan i uglavnom se odlučuju da kupe stari koji posle srede. Ako želite nekretninu koja je malo starija, morate da je prilagodite i nas je to prilično koštalo“, kaže vlasnica apartmana.
Vukašinović kaže da su svi koji su do sada kupili nekretnine u Grčkoj zaradili čak i ako ih ne izdaju, zbog rasta cena kvadrata.
„Pre šest ili sedam godina smo imali u ponudi stanove za 16.000 ili 17.000 evra u Perei, a sada je taj stan 60.000 evra. Uglavnom su to bile nekretnine u lošem stanju, sa patosom i stolarijom koju je trebalo zameniti, znači u koje je trebalo dodatno uložiti, ali se onima koji su iskoristili tu priliku sada to isplatilo. Tamo je bilo najjeftinije i za 30.000 evra ste mogli da birate, a sada ni garažu ne možete kupiti u tom mestu za te pare. Najviše su tu destinaciju birali naši ljudi iz dijaspore zbog položaja, jer je blizu areodroma i mogu da dođu taksijem“, navodi Vukašinović.
On kaže i da je većina novih vlasnika nekretnina angažovala majstore koji su dolazili iz Srbije da renoviraju apartmane, a da su neki dovozili i materijal. Napominje da su cene materijala i građevinskih radova neznatno skupji u odnosu na one u našoj zemlji.
Na šta treba obratiti pažnju?
Pojedini rade lično i na društvenim mrežama sami promovišu svoje apartmane, dok u Grčkoj angažuju samo agencije za čišćenje. Ima i onih koji nemaju nikakvog dodira sa turistima koji dolaze, već ceo posao oko izdavanja apartmana prepuštaju agencijama koje im traže klijente, dočekuju ih i ispraćaju.
Njegoslav Samardžija je pre mesec dana kupio dupleks u Kala Neri, na poluostrvu Pilion u blizini Volosa, u mestu u kojem je poslednjih desetak godina letovao. Kaže da je odlučio da kombinuje i da delom taj prostor koristi za odmor sa porodicom i prijateljima u junu i septembru, a da apartman izdaje u julu i avgustu.
„Jednostavno nisam hteo da platim kvadrat stana na Vidikovcu 2.000 evra i tačka. Više volim dole da kupim i da budem na moru. Kupio sam apartman na dva nivoa, od oko 80 kvadrata sa malim dvorištem ispred i roštiljom iza. Apartman sam platio 140.000 evra, ali su se troškovi nakupili na još oko 10.000 evra, jer je samo porez 3 odsto. Porez sam platio oko 4.200, pa notar oko 1.700, arhiv oko 900, a bilo je i drugih sitnih troškova“, navodi Samardžija.
Kaže da je sam proces kupovine trajao oko mesec i po dana, ali kaže da želi da skrene pažnju prilikom pronalaska advokata tj. da kupci insistiraju da se precizno utvrdi cena usluge, kako kasnije ne bi bilo neprijatosti.
„Proces kupovine nije isti kao kod nas. Prvo se obavi provera, izvadi se poreski broj, plaća se porez na prenos 3 odsto, ide se na potpis ugovora i on se vraća u Srbiju da se prevede kod ovlašćenog sudskog tumača, a zatim se ide u banku i novac se prebacuje na račun prodavcu u Grčku“, navodi Samardžija.
On navodi da notari naplaćuju uslugu oko 1 odsto od ugovorene cene, kao i da postoji naknada za arhiv, dok agencije uzimaju proviziju od 2 odsto.
Građani Srbije kupili su prethodnih godina na hiljade nekretnina u Grčkoj, a omiljene destinacije su im uglavnom one u kojima su ranije letovali.
Podeli vest:
