Građani uzimaju keš kredite da bi preživeli

Keš krediti su neophodni u nekim posebnim okolnostima, kada planirate da promenite nešto od nameštaja ili da renovirate nešto u stanu, i to je ponekad dobra pozajmica. 

Međutim, standard većine građana je takav da su prinuđeni da koriste keš kredite kako bi podmirili svakodnevne potrebe, rekao je za Novu ekonomiju Veroljub Dugalić, profesor u penziji Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

"Mi smo došli u situaciju da se keš kreditima kupuje ono što je svakodnevna potreba, to je veoma loša situacija. Ako nemate drugi način da preživite, onda ste prinuđeni da uzimate keš kredit, iako to sada nije tako povoljno", izjavio je Dugalić za časopis Nova ekonomija.

Dugalić savetuje da je, u vreme kada kamatne stope rastu i ne vidi se do kada će to da traje, mudro sačekati dok ne prođe ovaj talas loših događaja i situacija se ne stabilizuje.

Prema njegovim rečima, tada će biti jasnije i kakve su kamatne stope i kakve će biti u neko dogledno vreme.

"Nije dobro, nije mudro, nije pametno sada se zaduživati jer je potpuno neizvesno šta će biti sa rastom kamatnih stopa, šta će biti sa kreditima, opštim uslovima", kaže Dugalić, objašnjavajući da je zaduživanje bilo koje vrste nešto iznuđeno i ne baš dobro.

Narodna banka Srbije (NBS) je u decembru predvidela mogućnost da građani koji imaju problem sa otplatom kredita traže reprogram od banke koji podrazumeva produžetak roka otplate kredita.

Dugalić, međutim, poručuje da "što se duže otplaćuje neka obaveza, kredit u banci, to je veći udeo kamata u tom dugu".

"Treba samo izračunati koliki je ukupan iznos koji biste platili ako ne iskoristite to produženje roka otplate. Ili, ako se odlučite da to prihvatite, koliko ćete više da platite nego što biste platili bez produženja roka otplate", objasnio je Dugalić.

Prema njegovim rečima, mogućnost koju je predvidela NBS, u ovom trenutku može predstavljati neku malu olakšicu. Postoje kategorije građana kojima svaka olakšica pomaže da u ovom trenutku prežive, jer će im mesečna rata, na primer, biti ne 15.700, već 11.300 dinara.

"To im znači u ovom trenutku. Ali za pet, ili za tri godine, koliko se produži rok obaveze, na kraju više platite nego što biste platili bez produženja roka otplate", zaključuje Dugalić.