Prodavnica Foto: pixabay
Srbija

Ima li uštede kupovinom na "crni petak"?

Izvor: 
RTV Uto, 26/11/2019 - 14:00

Blići se dan velikih sniženja, tzv. "crni petak", kada većina trgovaca u zemlji i inostranstvu, značajno smanjuje cene proizvoda što je prilika za potrošače da uštede. To je ujedno i razlog zbog čega sve veći broj ljudi baš u to vreme kupuje neposredno odlazeći u šoping ture u okolne zemlje ili preko interneta, objavila je RTV.

U vreme velikih popusta uvek se postavlja pitanje ima li smisla uputiti se u susedne zemlje radi posete šoping centrima koji najavljuju popuste i do 80 odsto, a pritom postoji i mogućnost povraćaja PDV na kupljenu robu.

Ne treba međutim zaboraviti da državljani Srbije bez uvoznih dažbina u zemlju mogu da unesu robu u vrednosti do 100 evra, a za onu čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, dažbine u iznosu od 10% carine i 20% PDV, mogu se platiti u tzv. skraćenom postupku na samoj granici.

Naši građani najčešće u šoping ture odlaze u susedne zemlje i tada koriste prednost povraćaja PDV u tim zemljama, čime je cena proizvoda koji nabavljaju još povoljnija.

''Potpuno je prirodno da ljudi požele da iskoriste mogućnost velikih popusta tokom tzv. crnog petka koji je popularan u susednim zemljama, samo ne treba da zaborave na važeće propise u putničkom prometu koje naša služba dosledno sprovodi'', kaže šef carinske ispostave Horgoš Budimir Zagorac i dodaje da ''zahvaljujući saradnji sa susednom administracijom, nakon povraćaja PDV, vrednost robe koju su putnici nabavili poznata je svim službama koje rade na granici – tako da je prostor za zloupotrebe i neprijavu sveden na minimum.''

Da bi se izbegle neprijatnosti i eventualno nezadovoljstvo zbog obračuna uvoznih dažbina, u Upravi carina putnike savetuju da se pre puta detaljno informišu o svojim pravima i obavezama, što mogu učiniti i posetom sajtu carinske službe gde su aktuelni propisi detaljno opisani u brošuri ''Vodič za putnike'' www.carina.rs

Nama najbliže Mađarska, Austrija i Rumunija u koje građani odlaze u šoping imaju različit pristup povraćaju PDV, a granični prelazi koji zbog predstojećih popusta mogu osetiti pojačan promet putnika su Horgoš, Kelebija, Batrovci, Vatin, kao i manji prelazi u njihovoj blizini.

Milioni ljudi širom sveta odlučuju se toga dana na drugačiji vid kupovine, odnosno na kupovinu na internetu, zbog čega se neposredno posle dana kada su popusti aktuelni očekuje i povećani broj poštanskih pošiljaka koji pristiže u zemlju. Zahvaljujući internetu, a u želji da uštede, na ovaj način kupovine odlučiće se i veliki broj naših građana. Šta, međutim, oni treba da znaju kada sednu za računar i počnu da naručuju robu preko poznatih internet sajtova za kupovinu poput Aliexpress, Ebay, Amazon...

Poznato je da se za pošiljke čija je sadržina roba kupljena putem interneta, a čija je vrednost veća od 50 evra plaćaju i carina i PDV, dok pošiljke čija je vrednost do 50 evra podležu samo naplati PDV-a u iznosu od 20%. Treba takođe znati da se sva roba koja se naručuje ''online'' carini po jedinstvenoj carinskoj stopi od 10% na utvrđenu carinsku osnovicu.

Dešava se da u poštanskom carinjenju dođe do nesporazuma, pre svega zbog nedovoljne informisanosti onih koji kupuju preko interneta, iz čega onda najčešće poističe nezadovoljstvo, a da bi se to sprečilo pitali smo šefa carinske ispostave Pošta Beograd, Slobodana Markovića, šta su najveći izazovi pri carinjenju poštanskih pošiljaka.

''U 90% slučajeva se događa, da pošiljke kupljene preko interneta pristižu bez prateće fakture, na osnovu koje bi mogla da se ustanovi vrednost robe. Carinski službenici osim navedene vrednosti (odnosno računa) za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode, poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe'', ističe on i dodaje da bi prilikom kupovine preko interneta trebalo insistirati da prodavac pošalje fakturu uz pošiljku, jer kada pristigne pošiljka bez pratećeg računa, carinski službenici moraju na drugi način da utvrde vrednost pristigle robe.

Dešava se i da roba bude kupljena na popustima i akcijama koje više ne postoje u trenutku kada roba pristigne na carinjenje, a ukoliko faktura ne pristigne uz pošiljku, postoji mogućnost da se dogodi da osnovica za carinjenje bude viša, jer u datom trenutku nema načina da se zna da li je roba kupljena na popustu ili ne. Ukoliko se carinska osnovica utvrđuje nakon isteka takvih akcija, kada su cene roba vraćene na veći iznos, obračun zaista može biti veći od stvarno plaćene cene.

Zbog toga u carinskoj službi savetuju da građani pre izmirivanja carinskog duga zahtevaju od poštanskog službenika obračun uvoznih dažbina na uvid i na njega, ukoliko imaju primedbi, mogu da ulože prigovor.

Detaljne informacije o carinjenju poštanskih pošiljaka možete pogledati na sajtu Uprave carina.




Marketing



Najnovije vesti