Inflacija nije jedni krivac: Pojedini alavi trgovci koriste priliku da „deru“ kupce
Podeli vest:
Inflacija je poslednjih meseci postala opravdanje za sve u lancu snabdevanja.
Pozivajući se na nju, i proizvođači i trgovci dižu cene proizvoda, dok su potrošači primorani da za namirnice svakog meseca izdvajaju sve više novca, piše Euronews Srbija. Prvo korona, a potom rat u Ukrajini, koji su doveli do globalnih problema u energetici i trgivini, postali su izgovor pojedinim kompanijama da ostvare dodatnu zaradu. U Americi se sve glasnije spominje izraz „greedflation“, odnosno inflacija izazvana pohlepom.
Sve češće se otvara pitanje da li su sve cene morale baš toliko da skoče ili proizvođači i prodavci iskorišćavaju situaciju?
Trgovačke marže produbljuju inflaciju
Ekonomisti napominju da priliku za dodatnu zaradu pod paravanom inflacije vide i trgovci, koji zaračunavaju ogromne marže. Vlasti to pokušavaju da spreče, pa sve češće uvode ograničenja kako bi sprečile produbljivanje inflacije.
Statistički podaci za jun pokazuju da su cene u odnosu na prošlu godinu povećane gotovo 12 procenata. I Vlada Srbije je ograničila marže na osnovne životne namirnice i svinjetinu, a ograničene su i marže pilećeg mesa na najviše 10 odsto.
Zbog dvocifrenog rasta cena, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata nedavno je uputila zahtev Vladi Srbije da usvoji nekoliko ekonomskih i socijalnih mera. Među njima i ograničenje marže za hranu i sredstva za higijenu na 10 odsto, ukidanje PDV-a na sve što ulazi u minimalnu potrošačku korpu, smanjenje akciza na gorivo.
Najnovije ograničenje Vlade Srbije za trgovce uvedeno je za sve vrste hleba. Uredbom je ograničena najviša ukupna stopa marže od 40 odsto, obračunata na neto fakturnu cenu za sve vrste hleba, umanjenu za rabate i popuste.
Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica je za Euronews Srbija rekao da su trgovci naplaćivali „paprene“ marže i da je prosečna bila oko 85 odsto proizvođačke cene, a da su išle i do 110 odsto, što znači da su na svojim policama više nego duplirali cenu iz pekare.
„Onaj ko je ispekao hleb ima trošak i radne snage i energije, sirovine, poreza i zaradi pet dinara po vekni, a trgovinski lanci zarade po 80 do 100 dinara. I dalje nisu spustili cene, iako je doneta Uredba, jer traže neku začkoljicu i sada za maržu uzimaju 40 odsto, ali su osmislili nove troškove za marketing, police i superrabate. Bezobrazluk je to što rade u vreme krize. Sve što otimaju i nadograđuju ćemo suzbiti tako što ćemo tražiti od Vlade da dodatno propiše da to ne smeju da rade„, kaže Pralica.
On napominje da trgovce tost hleb u nabavci košta 85 dinara i da je realno da bude 120 dinara u prodavnici, ali da se dešava da je u maloprodaji i do 200 dinara.
„Od vremena korone, pa do sada trgovci nikad bolje nisu radili i odlično zarađuju. Oni ucenjuju proizvođače, a to se sve prebacuje na potrošače, jer nije svejedno da li će tost hleb platiti 120 ili 180 dinara. Oni podstiču nerealnu inflaciju„, kaže Pralica.
NOPS: Na kraju sve plate potrošači
I dok pojedine kompanije i trgovine iskorišćavaju situaciju, na drugoj strani taj ceh, kao i uvek, plaćaju kupci. Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da je i u našim radnjama primetno neopravdano povećanje cena.
„Na prvom mestu su proizvođači, jer kada trgovci neopravdano povećaju cene, njima se to vrati kao bumerang, jer im opadne onda potražnja i samim tim imaju manji profit. Trgovci su, dakle, najosetljivi na to povećanje cena, mada postoje sigurno i oni koji su ih nesavesno podigli i koji su zloupotrebili psihologiju i celu priču oko inflacije. Činjenica je da proizvođači imaju veće inpute i zbog cene energenata, ali u tom lancu sigurno svi pomalo neopravdano podignu cene i onda dobijemo krajnji rezultat koji najviše pogađa običnog, prosečnog potrošača, koji sve to mora da plati. Od poreza preko proizvođačke, do trgovačke marže„, kaže Alfirović.
On očekuje da bi to trebalo da reguliše zakon ponude i tražnje, jer ako neki proizvod naglo poskupi, naravno da ga potrošači više neće u toj meri kupovati. To pravilo ipak ne važi za osnovne životne namirnice, koje ljudi ipak moraju da kupe, bez obzira na cenu.
Ekonomista: Presudno koliko su kupci spremni da plate
Ekonomista Mihailo Gajić kaže da tržište reguliše sve, pa i ovu pojavu može da dovede u red, jer ukoliko proizvođači i trgovci povećaju cenu više nego što su potrošači njihove robe spremni da plate – to znači da će im se smanjiti promet, a time i poslovni prihodi. Napominje da to nijednom koncernu nije u interesu.
„Svako preduzeće posmatra svoje cene u odnosu na to koju količinu mogu po toj ceni da prodaju, na taj način da mogu da maksimizuju profit. Ako cene budu visoke, ti proizvodi se jednostavno neće prodavati u količini kao što je to bilo ranije. Ako posmatramo da je pohlepa kapitalista kriva za rast cena, postavlja se pitanje zašto te iste korporacije nisu dizale cene prošle ili pretprošle godine. Očigledno da sada to rade, jer postoje stvarni razlozi za tako nešto, a ne samo zbog želje za većim profitom„, smatra Gajić.
On napominje da inflacija nije linearni porast svih cena, već da neke rastu više, a neke manje.
„Stopa inflacije je prosek korpe dobara koju mi posmatramo, ali inflacija je problem i zbog toga što se menjaju relativne cene, na primer koliko dezodoransa, benzina ili nekog drugog prozvoda. Ukoliko inflacija menja te relativne cene tako će i preduzeća morati da menjaju svoje cene i taj rast onda neće zavisiti samo od toga da li su se njima povećali troškovi proizvodnje„, objašnjava Gajić.
Inflacija je poslednjih meseci postala opravdanje za sve u lancu snabdevanja.
Podeli vest:
