Radnici na građevini Foto: pixabay/ilustracija
Srbija

Inspektori će zbog prekršaja zatvarati gradilište na najmanje tri dana

Izvor: 
Beta Uto, 29/10/2019 - 00:01

Novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji će biti donet do kraja godine, tražiće veću odgovornost poslodavaca, radnika i celog društa, a inspektori će zbog prekršaja biti dužni da zatvore gradilište najmanje na tri dana, rečeno je danas na konferenciji "Bezbedan rad zdrava budućnost" u Beogradu.
Vršilac dužnosti direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Marina Furtula rekla je da je od 2006. godina 526 ljudi stradalo na radnom mestu, najviše u gradjevinarstvu, a prošle godine 53.
 
Novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu će, prema njenim rečima, uvesti obavezu upotrebe sigurnosnog opasača za rad na visini, dubini i energetskim objektima i taj posao će moći da obavljaju samo ljudi sa licencom jer "Srbija želi da dostigne nultu toleraciju na povrede na radu sa smrtnim ishodom".
 
Svi zaposleni, pa i poslodavci će, prema novom zakonu, morati da završe obuku za upotrebu sredstava za zaštitu, a uvodi se i obaveza izrade elaborata o uredjenju gradilišta za radove koji traju duže od tri dana. Kompanije će, prema tom novom propisu, morati da imaju lica koja se bave bezbednošću na radu za visokorizična i niskorizična radna mesta, a poslodavac će biti dužan da radnika jednom u pet godina pošalje na zdravstevni pregled.
 
"Povećana su i ovlašćenja inspektora rada koji će zbog nepravilnosti u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu morati da zatvori gradilište najmanje na tri dana bez obzira što je nepravilnost otklonjena u kraćem roku", rekla je Furtula.
 
Inspektori će za prekršaje u sistemu bezbednosti na radu, kako je rekla, moći da izriču mandatne kazne bez prava na žalbu, a povećana je i maksimalna novčana kazna sa milion dinara na dva miliona dinara.
 
V.d. direktora Inspektorata rada Stevan Djurović rekao je da da bi prekršaja bilo manje da se zakoni sprovode striktno.
 
"Sudovi su na osnovu odredjenog broja zahteva propisali kazne u iznosu od 246 miliona dinara, a da su se držali propisa i izrekli kazne predvidjene zakonom na osnovu, ne maksimalne već srednje vrednosti, ukupan iznos bi bio preko četiri milijarde dinara", rekao je Djurović.
 
Po njegovim rečima do sada za nepoštovanje sistema bezbednosti na radu još niko nije kažnjen na maksimalnu zatvorsku kaznu od 12 godina, a da jeste povećala bi se odgovornost. Inspektori, kako je rekao "nisu horda koja samo juri one koji krše zakon", već nude i savetodavne usluge u oblasti bezbednosti na radu, ali se retko ko javi.



Marketing



Najnovije vesti