Foto: wikimedia/Kiwiev
Srbija

Istraživanje: Građani Srbije prepoznaju da su institucije korumpirane i da demokratije maltene nema

Izvor: 
Beta Pon, 31/01/2022 - 17:45











Građani Srbije prepoznaju da su institucije u Srbiji korumpirane i da demokratija u Srbiji funkcioniše sa problemima, ili je nema, zaključak je današnje onlajn diskusije „Zašto je srpska demokratija pokvarena“.

 

Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) „Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna“, pokazalo je da najveći broj građana smatra da demokratije u Srbiji nema, ili da, ukoliko je ima, funkcioniše sa problemima, kao i da institucije ne rade u interesu građana.

Direktor istraživanja BCBP Predrag Petrović kazao je da građani Srbije dobro daju „dijagnozu“ demokratije u Srbiji i da oni vide da je Srbija zarobljena država, u kojoj demokratije nema.

 

Desetak procenata građana smatra da demokratija postoji, dok ostali građani smatraju da je ili nema ili da ona funkcioniše sa ozbiljnim ili nekim manjim problemima.

On je kazao da je na pitanje „da li političari rade u interesu građana“, svega desetak odsto ispitanika odgovorilo potvrdno, dok dve trećine građana smatra da političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ostvarenja ličnih interesa.

Istraživanje je pokazalo da najveći broj građana misli da političari zloupotrebljavaju instrumente vlasti, pre svega vladu, pravosuđe, policiju, ali i medije.

„Mediji su visoko na listi građana da se nalaze na listi zloupotrebljenih aktera od strane političara“, naveo je Petrović.

 

Prema njegovim rečima, fokus grupa mladih i zaposlenih smatra da je Srbija u stanju u kome ima institucije, koje, umesto da rade u službi građana, rade u svom interesu, a stiče se i utisak da su državne institucije vrsta „kriminalnih organizacija“.

Petrović je ocenio da je utisak da institucije rade u interesu političara i uskog kruga ljudi koji se nalaze uz političare, kako je naveo, strani i domaći tajkuni.

Stariji istraživač BCBP Srđan Hercigonja izjavio je na diskusiji da među mladima, u uzrastu od 18 do 35 godina, vlada izuzetno veliko nepoverenje u institucije.

„Od institucija koje su bitne za funkcionisanje jedne parlamentarne demokratije, u okviru sistema koji Srbija formalno ima, jeste da među institucijama najveće poverenje ima predsednik Republike“, naveo je Hercigonja i dodao da je taj procenat 49.

Sa druge strane, veliki broj građana nema poverenja u predsednika države što instituciju predsednika čini polarizovanom.

Dodao je da 90 odsto građana, prema istraživanju, ocenjuje da predsednik države donosi najveći broj odluka u državi.

Istraživanje je pokazalo da za izlazak iz stanja „sveopšte korupcije i unapređenja demokratije“ nije za očekivati veći angažman građana, iako je većina ispitanika to navela kao neophodno.

Tek pet odsto ispitanika namerava da se uključi u neku aktivističku inicijativu, dok je svega 20 odsto njih redovno ili povremeno učestvovalo u nekoj aktivističkoj akciji.

Prema istraživanju, ispitanicima nisu na vrhu liste prioriteta aktivizam i smena vlasti putem demonstracija kao način izlaska iz postojećeg stanja,već se u najvećoj meri zalažu za lustraciju odgovornih kao i za formiranje specijalnog tužilaštva i policije „sastavljenog od čestitih ljudi“.

Direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović kazao je u okviru diskusije da se taj projekat radi sa partnerima na Kosovu i u Albaniji, sa ciljem da se utvrdi koliko su građani informisani i kako doživljavaju poverenje u instalacije, zatim pitanje demokratije i vladavine prava.

„Imamo, ne samo u Srbiji već i na Balkanu, u Evropi, pa čak i u svetu, jednu vrstu krize koja ima više lica“, kazao je i dodao da je geopolitika glavni i dominantni pravac u kom se kreće svetska politika.

Bandović je naveo da je autentična kriza nerešavanje pitanja granica regiona, uključujući pitanje državnih granica.

 

 








Marketing



Najnovije vesti