Istraživanje pokazalo: Polovina mladih želi da ode iz Srbije, većina ne veruje nijednom političaru

Istraživanje pokazuje da bi se 63 odsto odselilo u Zapadnu Evropu, 12 odsto u SAD, osam odsto u zemlje regiona i pet odsto u Rusiju.

 

U anketi je učestvovalo 1.389 mladih uzrasta od 15 do 30 godina, a prema poslednjoj proceni u Srbiji ima 1,24 miliona mladih, što je 16,47 odsto stanovnika Srbije. Mladi su odgovarali na pitanja o uključivanju u politiku i političkim stavovima.

 

Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Miljana Pejić rekla je da postoje velike razlike na osnovu pola i regiona iz kojih mladi dolaze, te da su za politiku zainteresovaniji mladi muškarci koji žive u gradovima.

 

Pejić je ukazala da nacionalne i ekonomske teme nisu u fokusu mladih, već korupcija, kriminal i životna sredina.

 

Ona je navela kako 85 odsto mladih smatra da ne može da utiče na politiku, ali je polovina rekla da bi izašla na izbore ako bi oni bili održani sutra, dok 24 odsto čine apstinenti koji tvrde da nemaju za koga da glasaju.

 

Kada je reč o prošlogodišnjim izborima, na njih je izašlo 39,9 odsto ispitanika, a zbog bojkota nije izašlo 18,7 odsto, dok 39,1 odsto nije izašao jer nije želelo.

 

Na pitanje da li su izbori fer 4,3 odsto je odgovorilo da, dok 77,4 odsto smatra da izbori nisu fer, takođe muškarci u većem procentu – 6,8 veruju da su izbori fer, a žene u to veruju 2,1 odsto.

 

Oko 80 odsto mladih reklo je da ne veruje nijednom političaru, dok oko 20 odsto veruje.

 

Kada je reč o ličnostima kojima veruju, mladi su davali ocenu od 1 do 5, pa je najvišu ocenu 2,71 dobio poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije, s ocenom 1,65 na drugom mestu je ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, na trećem sa ocenom 1,46 je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok četvrto mesto dele predsednik Skupštine i premijerka Ivica Dačić i Ana Brnabić sa prosečnom ocenom 1,42.

 

Pejić je istakla da mladi nemaju poverenje u institucije, a istraživanje pokazuje da su mladi najbolje ocenili vojsku i policiju sa 2,78, a najgore političke partije sa 1,37, dok je institucija predsednika republike dobila ocenu 1,5.

 

U predsednika Aleksandra Vučića među mladima najmanje poverenja imaju u uzrastu od 25 do 30 godina od kojih je dobio ocenu 1,34, pri čemu su muškarci dali ocenu 1,55, a žene 1,39, Beograđani 1,43, a region istočne i južne Srbije 1,42.

 

Na pitanje kakve osobine treba da ima političar da bi mladi u njega imali poverenje, na prvom mestu je odgovor da treba da bude za promenu sistema, na drugom da komunicira „bez uvijanja“ i na trećem da zna da upravlja državom.

 

Mladi se o politici infomišu na društvenim mrežama (78,1 odsto), posredstvom portala, a od članova porodice i prijatelja (46,3 odsto), dok je televizija na četvrtom mestu (43,4 odsto).

 

Na pitanje o demokratiji, 44 odsto ispitanika smatra da je to najbolji oblik vladavine, a 27 odsto se tome direktno protivi, dok na pitanje da li je Srbiji potreban jak vođa koga će narod slediti 49 odsto je odgovorilo potvrdno, a 34 odsto negativno.

 

Oko 39 odsto mladih daje podršku ulasku Srbije u Evropsku uniju, 33 odsto je protiv, dok je 28 odsto neopredeljeno, a Pejić ističe kako treba imati u vidu da je podrška mladih ulasku u EU manja u odnosu na podršku koja vlada u opštoj populaciji. Upitani da li bi se živelo bolje da je Srbija članica EU, 26 odsto je odgovorilo pozitivno, 31 odsto smatra da bi se živelo isto, 18 odsto veruje da bi se živelo gore, a 25 odsto ne zna, navela je Pejić.

 

Mladi kao razlog zašto Srbija nije već postala članica unije u 16,4 odsto odgovaraju da je razlog to što EU ne želi nove članice, 58,1 odsto to što Srbija ne želi da prizna Kosovo, a 39,9 da Srbija ne želi da se odrekne odnosa sa Rusijom i Kinom, dok su u drugoj grupi pitanja u 57,9 odsto rekli da je to jer Srbija nije sprovela reforme, u 56 odsto jer ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava.

 

Na pitanje o usvajanju Zakona o istopolnim zajendicama 38 odsto mladih je za, 36 odsto je protiv, a 19 odsto je protiv, ali je za to da se problem reši na drugi način.

 

Mladi na se najviše informišu preko telefona (98,4 odsto), laptopa i televizije.

 

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposlene su 115.533 mlade osobe što je porast od 10,34 odsto u odnosu na prošlu godinu.

 

Na pitanje koliko često imaju prilike da putuju, 31 odsto je odgovorilo više puta godišnje, 39 jednom godišnje, 25 odsto jednom u nekoliko godina i pet odsto je odgovorilo – nikad.

 

Govoreći o rodnoj ravnopravnosti, Pejić je ukazala kako mlade žene u većini smatraju da položaj nije jednak i da je diskriminišući.