Iz dijaspore u Srbiju prošle godine stiglo 4,2 milijarde evra

Pomoć iz dijaspore koju građani Srbije dobijaju prošle godine stizala je obimnije nego inače.

 

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom deset meseci 2022, što su poslednji raspoloživi podaci, priliv po osnovu doznaka iznosio je gotovo 4,2 milijarde evra, pišu Novosti. To je gotovo dvostruko više nego godinu dana ranije. Srbija, inače, spada u top deset zemalja sveta po broju doznaka.

 

Statistika centralne banke svedoči da je za prvih deset meseci 2021. godine priliv od uplata iz inostranstva bio 2.884,8 miliona evra, dok je prošle godine, za isti period našim ljudima na račun iz dijaspore leglo tačno 4.195,1 milion evra. To je za 45,4 procenta više, odnosno za oko 1,3 milijardi evra.

 

Stručnjaci kažu da je lane, nakon dve pandemijske godine, došlo do značajnijeg oživljavanja privredne aktivnosti, vraćanja radnika na posao, ali i angažovanja novih radnika iz Srbije koji su otišli na rad u inostranstvo.

 

„Očekujemo da je priliv doznaka i u poslednja dva meseca 2022. ostao snažan. Skrećemo pažnju da koristimo metodologiju platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda, prema kojoj su doznake obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi i obuhvata – doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima, rezidentima iz Srbije„, kažu u NBS.

 

Prema poslednjoj statistici, iz inostranstva novac dobija 712.608 primalaca doznaka, koliko ih je upisano u Jedinstveni registar korisnika doznaka koji vodi NBS. Osim primalaca zabeleženo je i 272.634 platilaca doznaka. Kako u Centralnoj banci kažu, evidentiran je i blagi rast korisnika u odnosu na prethodnu godinu. Kako u Srbiji ima oko 6,8 miliona stanovnika, sledi da gotovo svaki deseti građanin dobija pomoć iz inostranstva. Pretpostavlja se da je taj broj i veći, jer ovde ne spadaju slučajevi kada građani primaju pare u kešu. Centralna banka evidentira jedino transfere koji stižu zvanično, preko računa. 

 

Prema ranijim izveštajima, prosek sume koju su građani dobijali je oko 300 evra, a nije se mnogo promenilo ni to odakle novac po pravilu najviše stiže. Nemačka je na prvom mestu.

 

„Na osnovu podataka o geografskoj strukturi doznaka za prva tri tromesečja 2022. godine vidi se da je struktura doznaka ostala stabilna. Najviše doznaka došlo je iz Nemačke – 27 odsto, Švajcarske – 14 procenata, Austrije – 11 odsto, Francuske – šest odsto i SAD – šest odsto„, kažu U NBS.

 

Docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Miljušković kaže za Novosti da podaci Svetske banke pokazuju da Srbija spada u top 10 zemalja sveta po visokim doznakama iz inostranstva.

 

„Procene su da više od milion građana Srbije prima doznake iz inostranstva. Takav pozitivan trend rasta važnosti doznaka datira još iz perioda Jugoslavije, kada je veliki broj naših radnika odlazio na privremeni rad u inostranstvo, najviše u razvijenije zemlje Zapadne Evrope, pa do danas. Nakon dve godine pada zbog pandemije, usled čega je došlo do otpuštanja, slanja na privremene odmore, kao i pada mobilnosti, logična posledica bila je i pad doznaka iz inostranstva po ovom osnovu„, kaže za „Novosti“ Miljušković.

 

Sagovornik Novosti podseća da je u 2020, kada je počela pandemija i mnogi srpski državljani se vratili u zemlju, od doznaka stiglo 3,12 milijardi evra. U odnosu na 2019, reč je o smanjenju za 395,2 miliona evra, odnosno za 11,2 odsto.