Vlada Srbije
Srbija

Izmene Ustava koje predlaže Vlada Srbije za pravosuđe

Izvor: 
Tanjug Pet, 11/12/2020 - 14:12














Vlada Srbije podnela je Narodnoj skupštini Predlog za izmenu Ustava iz 2006. godine u delu koji se odnosi na pravosuđe sa ciljem jačanja sudske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti, kao jednim od osnovnih načela vladavine prava.

U Predlogu Vlada upućuje na odredbe Ustava koje, prema njenom stavu, treba da se menjaju, sa detaljnim obrazloženjem zbog čega te izmene traži, ali bez davanja konkretnih rešenja za predstojeće amandmane.

Pre svega zahteva izmenu sastava sudskog i tužilačkog saveta (Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca) koji bi bez uticaja parlamenta birali sudije i tužioce, uz ukidanje izbora na trogodišnji mandant.

Kao osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa, Vlada navodi da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija.

"Ovaj uticaj, koji može da dovede do neželjene politizacije pravosuđa, ogleda se kroz ustavne odredbe o izboru sudija, odnosno zamenika javnih tužilaca i kroz odredbe o sastavu VS S, odnosno DVT", navodi se u obrazloženju Predloga.

Prema važećem Ustavu iz 2006. godine, sudije biraju poslanici u Skupštini Srbije na prvi trogodišnji, tzv. probni mandat, a onda ih stručno telo - VSS, bira na stalni mandat.

Tužioce Skupštini predlaže Vlada, dok se zamenici tužilaca na prvi mandat, od tri godine, biraju u parlamentu, nakon čega ih Državno veće tužilaca bira na stalni mandat.

Upravo je na ove delove Ustava primedbe stavila Venecijanska komisija u mišljenju datom 2007. godine, nakon usvajanja važećeg Ustava, podseća Vlada i preporučuje da nezavisni sudski i tužilački savet kroz imene Ustava dobiju odlučujući uticaj na imenovanje i unapređenje sudija i tužilaca.

Ovo stoga što, kako navodi, "izbor u Narodnoj skupštini otvara mogućnost da „odluka o izboru bude diskrecioni akt parlamenta u čijem donošenju pretežnu ulogu imaju politički razlozi umesto onih objektivnih".

Prema aktuelnom Ustavu Visoki savet sudstva ima 11 članova, a u njegov sastav po položaju ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština - šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Analogno rešenje je predviđeno i za Državno veće tužilaca

Vlada smatra da je upravo sastav pravosudnih saveta od ključnog značaja za garantovanje sudijske nezavisnosti, te da on treba da se menja, tako da saveti budu ojačani i preuzu vodeće uloge u upravljanju pravosuđem.

Smatra da bi ove ustavne promene trebalo da stvore osnov za pravosuđe koje će istovremeno biti nezavisnije i odgovornije.

Vlada takođe ukazuje da su neophodne promene u delu Ustava koji se tiče sudova i javnih tužilaštava tako da budu sveobuhvatne, jer su sada nesistematične, nedosledne, delimično prenormirane, poput odredbi o predsedniku Vrhovnog kasacionog suda ili pak delimično podnormirane poput onih koji ne sadrži razloge za prestanak funkcije i razrešenje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Smatra da normativni okvir treba da stvori svest kod sudija i javnih tužilaca o značaju njihove nezavisnosti, odnosno samostalnosti u odlučivanju, kao i njihove odgovornosti pri obavljanju poverenih funkcija.

Pored toga, Vlada sugeriše da se menja naziv najvišeg suda u državi koji se sada zove "Vrhovni kasacioni sud", jer je, kako navodi, sam po sebi kontradiktoran, s obzirom na njegove nadležnosti i ovlašćenja.

Zamerka vlade je i što Ustav u pravom stavu člana proklamuje načelo stalnosti sudijske funkcije bez definisanja pojma stalnosti, a već u drugom stavu predviđa izuzetak od ovog načela, koji predviđa da se "lice prvi put bira za sudiju na tri godine".

Postojanje probnog trogodišnjeg mandata za sudije i tužioce nije donelo željene rezultate, kritikovala ga je Venecijanska komisija, a nije naišao ni na podršku stručne javnosti i akademske zajednice u Republici Srbiji, podseća Vlada.

"Zbog svega gore navedenog, neophodno je razmotriti ukidanje trogodišnjeg mandata za lica koja se prvi put biraju na pravosudne funkcije", navela je Vlada ističući da bilo korisno u Ustav uvesti novi uslov za izbor za sudiju, odnosno zamenika javnog tužioca.

Taj uslov, kako sugeriše Vlada, ogledao bi se u određenoj vrsti obavezne obuke na Pravosudnoj akademiji, za sva lica koja pretenduju da budu birana na ove funkcije, a koja bi istovremeno garantovala da svi novoizabrani nosioci pravosudnih funkcija poseduju zadovoljavajući nivo stručnosti.

Da ne bi bio narušen princip jednakog pristupa pravosuđu, Vlada dalje navodi ukazuje standardizovana obuka morala da bude posebno prilagođena kandidatima u zavisnosti od njihovog prethodnog radnog iskustva.

"Na neophodnost obuke ukazuju i evropski standardi sadržani u različitim međunarodnim dokumentima", napominje se u obrazloženju.

Vlada je ukazala da bi ustavnim amandmanima trebalo ukloniti i jednu anomaliju u važećem Ustavu koja se tiče odnosa između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.

Iako Ustav proklamuje da je pravni poredak jedinstven i definiše podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku", Vlada smatra da je sporan 3. stav istog člana 4. Ustava, koji glasi: „Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli".

Dosledno shvaćeno, ovo bi, prema tumačenju Vlade, značilo da zakonodavna i izvršna vlast imaju mogućnost da kontrolišu sudske odluke, što je, kako navodi, nespojivo sa nezavisnošću i samostalnošću sudske vlasti i što bi jednostavno urušilo ceo sistem podele vlasti u Republici Srbiji.

Da bi se sprečilo takvo tumačenje, Vlada kaze da član 4. Ustava treba da bude tako izmenjen da se odnos između tri vlasti - zasniva na uzajamnom proveravanju, odnosno ograničavanju, a ne kontroli, što, kako napominje i jeste svrha načela podele vlasti.

"Nijedna grana vlasti ne može da se odvoji od ostalih grana vlasti, one treba međusobno da se prožimaju kako bi se uspostavila ravnoteža među njima. U oblasti pravosuđa sredstvo ograničavanja i uspostavljanja ravnoteže je tzv. pravosudna uprava", navodi se u obrazloženju.

Ustavne norme kojima se uređuju sudovi i javna tužilaštva grupisane su u posebna potpoglavlja u okviru dela Ustava koji se bavi uređenjem vlasti, a vlada smatra da je radi očuvanja koherentnosti neophodno izmeniti oba potpoglavlja kao celine.

Takođe, imajući u vidu da postoji međuzavisnost između ovih potpoglavlja i određenih odredaba izvan njih, Vlada predlaže i izmene članova Ustava koji se tiču nadležnosti i načina odlučivanja u Narodnoj skupštini, usled eventualne izmene odredbi o izboru nosioca pravosudnih funkcija i članova pravosudnih saveta.

Predlaže i izmenu člana 172. koji se tiče izbora i imenovanja sudija Ustavnog suda, usled eventualne izmene naziva najvišeg suda, Vrhovnog kasacionog suda.








Marketing



Najnovije vesti