Foto: Pixabay
Srbija

Kako da vam ne ukradu novac pri onlajn kupovini ili preko platnih aplikacija

Izvor: 
N1 Uto, 19/04/2022 - 15:15











Korišćenje platnih kartica koje nisu vezane za tekući račun na koji "leže" zarada, generisanje posebnih virtuelnih kartica, plaćanje isključivo na pouzdanim sajtovima koji koriste napredne sisteme zaštite internet plaćanja, ali i redovno ažuriranje operativnih sistema svojih mobilnih telefona kao i aplikacija, neki su od osnovnih vidova zaštite koje smanjuju šanse da vam novac, a da to i ne znate dok ne bude kasno - završi na tuđem računu.

"Savet korisnicima je da prilikom plaćanja na internetu koriste kartice koje su namenili za tu svrhu i na koje su prethodno prebacili iznos neophodan za nabavku robe koju su odlučili da kupe", prvi je savet Darka Šehovića, rukovodioca Centra za prevenciju incidenata u IKT sistemima finansijskih institucija (FIN-CSIRT) koji daje čitaocima portala N1 na temu - kako se što bolje zaštititi od zloupotreba u onlajn plaćanju.

Nedavni slučaj Beograđanina Velibora I. koji je u kratkom periodu, kroz više od 20 tranakcija, oštećen za gotovo 100.000 dinara, kroz zloupotrebu podataka platne kartice povezane sa njegovim tekućim računom i prethodno sa aplikacijom za plaćanje, otvorio je i pitanje – šta bankarski korisnici mogu da urade da mogućnost ovakvih internet krađa i zloupotreba svedu na minimum?

U Narodnoj banci Srbije, kao što je portal N1 već pisao, kažu da je pretpostavka odgovornosti upravo na – banci, te da je u ovakvim situacijama uspostavljeno osnovno pravilo po kojem je rizik podeljen tako što korisnik snosi gubitak do 3.000 dinara, a sve preko toga banka. Međutim, ako banka ima dokaze da je korisnik postupao prevarno ili da je sa grubom nepažnjom postupao u zaštiti sigurnosnih elemenata kartice (jednokratna lozinka OTP, zatim PIN i slično) – korisnik u potpunosti snosi gubitak.

"Prilikom plaćanja na internetu građani bi trebalo da koriste kartice koje su namenili za tu svrhu i na koje su prethodno prebacili onaj iznos koji je neophodan za nabavku robe koju su odlučili da kupe. Ovakvom praksom korisnici ne izlažu svoju primarnu karticu različitim sajtovima i aplikacijama i samim tum smanjuju rizik od zloupotrebe", kaže za portal N1 Darko Šehović, rukovodilac FIN-CSIRT pri Udruženju banaka Srbije.

On ističe da postoje i takozvane virtualne kartice koje mogu da se koriste u tu svrhu.

"Pored klasičnih kartica za internet kupovinu moderne bankarske aplikacije nude i opciju generisanja jednokratnih ili dugotrajnih virtualnih kartica čime se još jednostavnije postiže isti efekat po korisnika finansijskih usluga. Ukoliko plaćanje vrše svojim primarnim karticama savet je da to čine na kredibilnim sajtovima koji koriste napredne sisteme zaštite internet plaćanja poput 3D Secure i slično", navodi naš sagovornik.

Još jedan bitan savet je, ističe Šehović - i fizička bezbednost kartica i podataka koje se na njima nalaze.

"To se odnosi na praksu neodavanja podataka o broju kartice davanjem kartice nepoznatim licima - bilo fizičkim putem ili putem slanja slika kartice. Uz ovo uvek ponavljamo i osnovni savet pažljivog čuvanja PIN broja na sigurnom mestu, nikako uz karticu, kao i napomenu da ove podatke ne odajete nikome!", savetuje Šehović.

Šta kad se plaća preko mobilnog telefona

Pandemija koronavirusa značajno je uticala da sve veći broj građana koristi mobilno i elektronsko bankarstvo, izbegavajući odlazak na šaltere radi namirivanja redovnih računa.

Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju 2021. godine broj korisnika mobilnog bankarstva dostigao je 2.742.900, dok je 3.174.696 građana svojim računima pristupalo preko kompjutera koristeći  elektronsko bankarstvo.

"Savet korisnicima mobilnog bankarstva je redovno ažuriranje operativnog sistema u cilju prevencije poznatih ranjivosti koje se otkrivaju i popravljaju u novojim verzijama", navodi Darko Šehović.

Ovo, dodaje, važi i za aplikacije koje su instalirane na telefonu.

"Savetuje se instalacija isključivo neophodnih, pouzdanih i proverenih aplikacija kako bi se umanjila mogućnost kompromitovanja telefona kroz maliciozne aplikacije koje se često kroju iza naizgled bezopasnih programa poput igrica i drugih uslužnih programa. Na internetu se mogu naći i različiti specijalizovani softveri renomiranih kompanija koji se bave prevencijom i detekcijom malicioznih softvera, njihovom instalacijom moguće je dodatno osigurati sistem mobilnog uređaja - ali uz dodatna finansijska sredstva", ukazuje sagovornik portala N1.

Čitalac Velibor I. s početka priče, koji se javio portalu N1 kada mu je kroz više od 20 transakcija skinuto gotovo 100.000 dinara - dobio je, posle uložene reklamacije i prigovora, svoj novac nazad od banke.

Prema podacima koje je Narodna banka Srbije dostavila portalu N1, od 29.213 prigovora koje su banke rešile u 2021. godini - 30 odsto odnosi se na platne kartice, dok se 1.277 prigovora (što je 4,37 odsto) odnosi baš na zloupotrebu kartica. U NBS ukazuju da su banke u dve trećine slučajeva pozitivno rešile prigovore svojih klijenata u vezi sa zloupotrebom platne kartice.

"U nešto manje od jedne trećine slučajeva koji su dospeli pred NBS, ocenjeno je da je prigovor korisnika banci ipak bio osnovan, pa je NBS naložila banci da snosi gubitke zloupotrebe kartice i u tim slučajevima", navode u NBS.

 

 

 








Marketing



Najnovije vesti