Digitron Foto: pxhere
Srbija

Kako do 200 evra uštede za najugroženije – promena načina oporezivanja plata

Izvor: 
N1 Pet, 07/10/2022 - 09:31











Fiskalni savet predložio je, u okviru mera za smanjenje siromaštva, progresivni način oporezivanja plata - da oni koji zarađuju više, plate i veći porez. Ali, isto tako i da se neoporezivi minimum duplira na 40.000 dinara i da zaposleni za svakog izdržavanog člana domaćinstva imaju pravo na neoporezivi iznos od 20.000 dinara. Jednostavnom računicom dolazimo do godišnje uštede od oko 200 evra koliko bi poslodavca manje koštao radnik na minimalcu u 2023. godini. Sagovornici portala N1 pozitivno ocenjuju ovaj predlog Fiskalnog saveta, ali ukazuju na moguće "zamke" u njegovoj praktičnoj primeni.

Dupliranje neoporezivog minimuma na 40.000 dinara, uvođenje neoporezivog iznosa od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice i podizanje stope poreza na zarade sa 10 na 15 odsto, suština je sistemske reforme poreza na dohodak građana koji predlaže Fiskalni savet. Novim načinom oporezivanja zarada, prema rečima Nikole Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, bilo bi rasterećeno više od 80 odsto domaćinstava srednje klase i sa nižim prihodima , dok bi preostalih oko 20 odsto domaćinstava sa najvišim prihodima imalo minimalno povećanje.

Bojan Stanić pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije za portal N1 ističe da se i PKS godinama zalaže za smanjenje poreskog opterećenja zarada na teret poslodavca, sukcesivno sa 63 na 46 odsto. Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije, ocenjuje predlog Fiskalnog saveta kao dobar, uz ogradu da ga ipak – brine njegovo sprovođenje u praksi.

Kako je predstavljeno, neoporezivi deo plate bio bi, umesto dosadašnjih 19.300 dinara, podignut na 40.000, koliko je najavljeno da će biti minimalna plata.

Portal N1 je, jednostavnom računicom putem javno dostupnih kalkulatora, izračunao koliko  bi rasterećenje po pitanju poreza i doprinosa imali zaposleni građani.

Ušteda od minimalca

Na neto plati od 40.000 dinara mesečna ušteda bila bi 2.417 dinara – toliko bi radnik na minimalcu koštao manje svog poslodavca ukoliko se primeni novi obračun koji predlaže Fiskalni savet. Godišnje, reč je o 29.004 dinara odnosno 247 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Ušteda na medijani zarada

Pola Srbije radi za platu koja ne premašuje 56.000 dinara. Njima bi mesečno umanjenje iznosilo 381 dinar mesečno, odnosno 4.572 dinara godišnje.

Prosečna zarada

Poslednji zvanični podatak o prosečnoj zaradi je za jul mesec i ona iznosi  73.114 dinara.  Prema predlogu ovi zaposleni bi koštali mesečno 1.797 dinara više, odnosno 21.564 dinara više godišnje.

Koliko bi više plaćali oni sa većim platama

Za one koji zarađuju mesečno 120.000 dinara izdvajanja bi bila za 7.764 dinara veća, dok bi za platu zaposlenog od 240.000 dinara poslodavac trebalo  da izdvoji 23.035 dinara više nego sada.

Da li je sprovođenje ideje najveći problem?

U Privrednoj komori Srbije ističu da se i oni godinama zalažu za smanjenje poreskog opterećenja zarada na teret poslodavca, sukcesivno sa 63 na 46 odsto.

„Tokom godina postoji trend smanjenjem poreskog opterećenja zarada i udovoljavanja zahtevima privrednika – na primer od 2020. doprinos za PIO na teret poslodavca smanjen je za 0,5 odsto, od 2022. za još 0,5 odsto, a od 2023. najavljeno je novo smanjenje za još jedna odsto i iznosiće 24 odsto. Smanjenja u slučaju obračuna doprinosa na zarade zaposlenih  praćena su redovnim uvećanjem neoporezivog iznosa zarada, koji će od 2023. godine biti neočekivano veći u odnosu na prethodna povećanja  – 21.712“, kaže za portal N1 Bojan Stanić pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda i podseća da je će od 2023. godine, minimalna zarade biti uvećana za više od 14 odsto i iznosiće 40.000 dinara.

On predlog Fiskalnog saveta vidi kao dobar predlog pripremljen za javnu raspravu i komentare.

„Imajući u vidu globalnu energetsku krizu kojoj je domaća privreda  izložena, njeni napori su usmereni na obezbeđivanje energenata, očuvanje postojećeg nivoa proizvodnih procesa i lanaca snabdevanja, sa krajnjim ciljem očuvanja likvidnosti i postojećeg nivoa zaposlenosti. U tom smislu, generalno podržavaju se predlozi i mere koje mogu doprineti poreskom rasterećenju poslodavaca. Imajući u vudu da  su predlozi  Fiskalnog saveta obelodanjeni krajem protekle nedelje i da se odnose na suštinske promene u poreskom sistemu Republike Srbije, reakcije privrede mogu se očekivati narednih dana“, kaže Stanić.

Za decu cenzus od 20.000 dinara

Deca u Srbiji su u velikom riziku od siromaštva. Prema anketi Republičkog Zavoda za statistiku,  u 2020. godini stopa rizika od siromaštva u Srbiji je 21,7 odsto, osetno viša od proseka Evropske unije – 16,6 odsto.

Predlog Fiskalnog saveta jeste cenzus od 20.000 dinara za svako izdržavano lice. Tako bi jedan od roditelja sa platom do 60.000 dinara bio oslobođen plaćanja.  Isti princip bi se primenjivao kod svih izdržavanih lica.

Uvođenjem dodatnih neoporezivih cenzusa bi se unapredila pravičnost i omogućilo da poresko opterećenje bolje prati ekonomsku snagu obveznika – budući da je velika razlika između životnog standarda dvojice radnika koji primaju istu zaradu – ali jedan živi sam, a drugi izdržava dvoje dece i nezaposlenu suprugu.

Kao i u drugim slučajevima u Srbiji se kao veliki problem javlja realizacija bilo da je u pitanje sporovođenje zakona, posebnih mera ili planova. U Srbiji postoji praksa prijavljivanja radnika na umanjenu ili minimalnu zaradu. O tome svedoči i prosek zarada kod preduzetnika koji je u julu iznosio 37.386 dinara što je duplo manje od proseka primanja na nivou Republike.

„Fiskalni savet je dao jako dobar predlog. Smanjenje nameta je nešto sa čime se slaže i Unija poslodavaca Srbije. Međutim, brine me sprovođenje. Šta se dešava u glavama poslodavaca? Da li je to na potrebnom nivou? Plašim se da ne dođemo situaciju da ljudi budu masovno prijavljeni na 40.000 dinara, a država da ostane bez prihoda“, rekao je za portal N1 Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Osim prijave, kao moguća zloupotreba je da ono što je namenjeno kao podrška najugroženijima, smanjivanjem zarada završi u stvari kao profit poslodavca.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov, kaže za portal N1 da je njihov predlog namenjen javnoj raspravi, ali da do sada nije bilo reakcija institucija.

Pokušaji da se od nadležnog ministarstva finansija dobiju komentari o predlogu i potencijalnom sprovođenju ove ideje do sada nisu uspeli.








Marketing



Najnovije vesti