Kako izgleda postupak vantelesne oplodnje i kako motivisati donore

Za vantelesnu oplodnju doniranim jajnim ćelijama i spermatozodima, koji se uvoze iz inostranstva, u Srbiji je moguće prijaviti se i putem interneta. Prijavljivanje za vantelesnu oplodnju o trošku države doniranim reproduktivnim materijalom potrebno je popuniti kratak upitnik na portalu eUprava. 

 Konsultantkinja za vantelesnu oplodnju Sandra Jovanović kaže da je procedura vrlo jednostavna.

„Popunite podatke, sistem izbacuje ustanovu koja će proceniti da li ste za donaciju ili ne. Nakon prijave, parovi ili mame same dobijaju termin, izlaze na komisiju, u kojoj su pravnik i psiholog, zatim medicinska komisija. Nakon toga komisija daje potvrdu da je ta osoba ili par prošao, biraju ustanovu gde će raditi proceduru. U samoj klinici će se nastaviti sa odabirom donora, onda se ulazi u proces“, rekla je Jovanović.

Kako kaže, vremenski najduže traje prikupljanje analiza za komisijski pregled.

„Sama potražnja reproduktivnih ćelija od strane klinike zahteva određeno vreme, transport, dok stignu, država ima potpisan ugovor sa četiri banke – iz Španije, Ćeške i dve iz Danske. Stigli su prvi paketi iz Španije, pokazano je kako će se raditi dalje, to je bio početak, ja se nadam da će biti mnogo beba“, dodala je.

Jovanović se nada da će svi parovi, koji imaju zamrznute embrione u inostranim zemljama, da ih prebace u Srbiju i nastave postupak.

„Toliko smo apelovali na rešavanje problema, ali nije bilo medijske kampanje, nije bilo edukacije. Da biste mogli da motivišete žene i muškarce da daju reproduktivne ćelije, moraju da znaju kome je to potrebno, kako se radi, koliko utiče na njih i da li ispunjavaju uslove. Kod žena može donor do 34 godine, da li smo o tome dovoljno pričali? Nismo. Moraćemo naše donore da aktiviramo da se edukuju, a onda i da daju svoje reproduktivne ćelije“, istakla je.

Podseća da u zakonu postoji klauzula da se to radi iz altruističkih razloga i da zato nije moguće dati nadonkadu.

„Postoje problemi na koje treba da mislimo, logistički da bude što lakši put do donorstva i da tako omogućimo primaocima da bude više donora. Jedan donor može da donira samo jednom paru – da se rodi dete jednom paru ili jednoj ženskoj osobi. Fond finansira tri postupka sa doniranim materijalom, žena ili par imanju imaju pravo na tri pokušaja i tri krio embrio transfera dodatno. Ukoli ima zamrznutih embriona imaju pravo preko fonda tri puta da probaju“, rekla je.

Kaže i da donor mora da prođe više analiza, testira se na infektivne bolesti, pa na šest meseci retestiranje i tek onda ide na listu donora.

„Vi ste sigurni da nema bolesti koje može da prenese. Prošle godine podatak je da je oko 8.500 procedura preko Fonda urađeno, uspeh je uvek diskutabilna tema. Procenat uspeha je otprilike oko 30 odsto, a sa doniranim materijalom je mnogo viši“, rekla je konsultantkinja za vantelesnu oplodnju Sandra Jovanović.

Za vantelesnu oplodnju doniranim jajnim ćelijama i spermatozodima, koji se uvoze iz inostranstva, u Srbiji je moguće prijaviti se i putem interneta. Prijavljivanje za vantelesnu oplodnju o trošku države doniranim reproduktivnim materijalom potrebno je popuniti kratak upitnik na portalu eUprava.