Kako se dešava da neko bude osuđen više puta za zlostavljanje, a ima čist dosije?
Podeli vest:
Bez obzira na to da li je osamnaestogodišnjak obio trafiku ili je siledžija pretukao ženu, sleduje im najverovatnije manja zatvorska kazna, koja će posle nekog vremena biti obrisana iz evidencije.
Obojica prestupnika od tog trenutka zvanično će biti neosuđivani, pišu Novosti.
Da i porodični nasilnik može biti bez dosijea već posle godinu, pet ili deset, najšira javnost je saznala kada je objavljeno da su jednom žitelju juga Srbije iz evidencije izbrisane dve uslovne osude za porodično zlostavljanje. Pošto je sada neosuđivan, vraćena su mu sva građanska prava, pa i mogućnost da bude osnivač organizacije za borbu protiv – porodičnog nasilja.
„Imali smo slučajeve da žene tek u sigurnoj kući saznaju da je njihov zlostavljač i ranije vršio porodično nasilje. Porodični nasilnici su najčešće povratnici i nova supruga ili vanbračna supruga trebalo bi da to može da sazna, ali to nije moguće„, kaže advokat Tanja Sekulić, koja zastupa žrtve.
Sekulić smatra i da bi morao da postoji odvojen registar lica osuđivanih za obljubu i nedozvoljene polne radnje nad maloletnim licem, za porodično nasilje i nasilje nad decom. Ova dela, po njoj, ne bi smela da zastarevaju, niti bi kazne osuđenika trebalo da budu brisane. Kod nas za sada postoji samo registar pedofila i ko se u njemu jednom nađe, ostaje zauvek.
„Ukoliko žena podnese krivičnu prijavu protiv nasilnika, a njemu je delo izbrisano iz evidencije te se tretira kao neosuđivan, mogao bi da dobije lakšu kaznu. Ukoliko bi, pak, bio u kaznenoj evidenciji, kazna bi bila primerenija„, konstatuje Sekulić.
Zakon, inače, poznaje zakonsku i sudsku rehabilitaciju. Automatski se iz kaznene evidencije posle godinu dana od pravosnažnosti presude briše onaj koji je proglašen krivim, a oslobođen kazne, ili mu je izrečena sudska opomena, ili uslovna osuda. Posle tri godine nestaju tragovi osuda na novčanu ili kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozačke dozvole ili zatvora do šest meseci. Pet godina je rok posle koga se brišu kazne osuđenima do godinu dana, a posle 10 osuđenima do tri godine.
Sudska rehabilitacija je moguća samo na inicijativu osuđenog, koji podnosi molbu i o njoj odlučuje sud. Ona se može dati licu koje je osuđeno na zatvor između tri i pet godina, ako u roku od 10 godina ne učini novo delo. Sud će rehabilitovati osuđenika koji to zaslužuje vladanjem, ako je nadoknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom, i ako se stvore potrebni uslovi.
Da se ovakva rehabilitacija dozvoljava samo u izuzetnim prilikama, kaže novosadski advokat Nemanja Anđelković, koji potvrđuje da neko može biti rehabilitovan čak i kada je više puta osuđivan, ali samo na osnovu sudske odluke.
„Zakonska rehabilitacija se, pak, daje onima koji ranije nisu osuđivani ili koji su se po zakonu smatrali neosuđivanim, ako su kažnjeni zatvorom do tri godine. Iako bi ona trebalo da nastupi po samom Zakonu, najčešće osuđivani mora da uputi zahtev policijskoj upravi. Kada je neko više puta osuđen, sud će dozvoliti rehabilitaciju samo ako su se u odnosu na svako delo stekli zakonski uslovi da se kazna briše„, kaže Anđelković.
Tako je, praktično, moguće da lice čini krivična dela svaki put kad mu istekne rok za brisanje prethodnog, npr. na svakih sedam-osam godina, i da sve to bude izbrisano, a krivični dosije besprekorno „čist“.
Bez obzira na to da li je osamnaestogodišnjak obio trafiku ili je siledžija pretukao ženu, sleduje im najverovatnije manja zatvorska kazna, koja će posle nekog vremena biti obrisana iz evidencije.
Podeli vest:
