Kako se u Srbiji upravlja otpadom od hrane

Na deponijama završavaju gotovi prehrambeni proizvodi iz restorana i ugostiteljskih objekata, ostaci iz prehrambene industrije i sve ono što je pred istekom roka trajanja u maloprodajnim i velikoprodajnim lancima, rečeno je na predstavljanju Vodiča za upravljanje otpadom od hrane.

Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine NALED-a navodi da nedostaje pravilnik koji bi bolje definisao doniranje hrane.

„Takve donacije bi pratile određene fiskalne olakšice i na taj način bi mogli da spasimo preko 247.000 tona i dalje jestive hrane koja se baci. To su podaci banke hrane, a prema određenim istraživanjima oko milion ljudi nema tri obroka dnevno“, objašnjava Krstović.

Dodaje da se velika količina upotrebljive hrane baca, a da sa druge strane postoji volja kompanija da se ova hrana donira i da je zato jako bitno zakonski regulisati pitanje doniranje ove hrane.

„mamo rokove upotrebiti do i najbolje upotebiti do. I sada postoji taj prostor između kada je neka hrana i dalje jestiva i može da se donira svratištima ili nekim drugim organizacijama. Jako je bitno da se ovaj deo zakonski uredi, pre svega iz razloga što postoje kompanije, koje žele da doniraju ovu hranu. Trgovinski lanci su takođe spremni, ali neko mora da propiše jasne pravne i bezbednosne pravila kako i na koji način ta hrana i u kojim rokovima može da se donira“, objašnjava Krstović.

Izražava nadu da će u narednom periodu pitanje doniranja hrane biti prepoznato kao jedno od prioritetnih pitanja. 

Na deponijama završavaju gotovi prehrambeni proizvodi iz restorana i ugostiteljskih objekata, ostaci iz prehrambene industrije i sve ono što je pred istekom roka trajanja u maloprodajnim i velikoprodajnim lancima, rečeno je na predstavljanju Vodiča za upravljanje otpadom od hrane.