Kakve su sve terapije za obolele od kovida dostupne u Srbiji?

O lekovima protiv kovida ovih dana ponovo se govori. Prvo je stigla informacija da je tim čuvene izraelske bolnice razvio lek koji bi mogao da leči koronu, a potom se u medijima pojavila i priča o leku koji postoji i kod nas i koji daje odlične rezultate.

Trenutno je u toku hiljadu i po studija koje pokušavaju da daju odgovor na pitanje koji se lek može koristiti za lečenje obolelih od kovida.

Za sada, kod nas postoje lekovi koji su sintetisani iz krvne plazme obolelih od kovida. Iz njihovih antitela biraju se najjača, a zatim se umnožavaju, kako bi se lečile druge osobe. Takvi lekovi koriste se kod pacijenata sa blažim do umerenim tokom bolesti, dok za teže pacijente ne postoji specifična terapija.

„Pokazalo se kroz klinička iskustva, ali i u kliničkim studijama da kortikosteroidi široko rasprostranjeni lekovi kao što je deksametazon mogu da budu korisni kod jednog broja pacijenata. Često se daju u kombinaciji sa tocilizumabom“, objašnjava dr Bojan Trkulja iz Udruženja proizvođača inovativnih lekova.

Dodaje da se daju i antikoagulacioni lekovi kako bi se sprečio nastanak krvnih ugrušaka kod ovih pacijenata.

„Imamo i remdesivir, koji je bio razvijen za neko druge bolesti, ali se pokazalo kroz kliničke studije da može donekle da pomogne kod kovida“, objašnjava Trkulja.

Od početka pandemije menjali su se protokoli, a u našoj zemlji korišćena je svaka terapijska opcija koja se u svetu smatrala dobrom.

„Počelo je od hlorokina za koji se tada smatralo da može da pomogne, kasnije se pokazalo da nije toliko uspešan. Zatim su tu bili neki drugi lekovi, i sada smo stigli do prve generacije specifičnih antivirusnih lekova kao što su monoklonska antitela koja se koriste u terapiji“, dodaje Trkulja.
EKSO-CD24 potencijalno rešenje za globalnu pandemiju

Postoje pretpostavke da bi lek EKSO-CD24, koji je razvio tim čuvene izraelske bolnice iz Tel Aviva, mogao da pobedi koronu i s nestrpljenjem ga iščekuje ceo svet. Ipak, do njegove upotrebe kod nas, kao i u drugim zemljama, moraće da se pričeka, a počeće da se koristi tek kada bude registrovan.

„Taj lek tek ulazi u treću fazu kliničkih ispitivanja. Znači, on je toliko udaljen od upotrebe na globalnom nivou zato što pre upotrebe takvog leka mora da se dobije odobrenje nadležnih agencija za lekove“, navodi Aleksandra Dimitrijević, magistar farmacije.

Nijedan lek za kovid 19 ne može se nabaviti u apoteci. Po sopstvenom izboru, građani mogu kupiti samo suplemente koji se smatraju preventivom ili dodatkom terapiji, ali ne bi trebalo ništa uzimati na svoju ruku, kažu farmaceuti.

„To što se koristi na Zapadu i kod nas se može nabaviti i kod nas u apotekama, tu zaista nismo u ni u kakvom zaostatku. Koliko je meni poznato i što se tiče protokola i u bolnici i u kovid ambulantama situacija je slična, čak mogu da kažem da smo mi u protoko uveli i neke lekove koji se u nekim zemljama još uvek ne koriste“, objašnjava Dimitrijevićeva.

Srbija od početka epidemije za lečenje kovida uvodi najsavremenije terapije, bez obzira na cenu. Stručnjaci kažu da u ovom momentu postoji mnogo lekova koji obećavaju uspešno lečenje i da će oni biti dostupni našim pacijentima kada se dobiju rezultati velikih kliničkih studija, koji će potvrditi bezbednost i efikasnost leka.

O lekovima protiv kovida ovih dana ponovo se govori. Prvo je stigla informacija da je tim čuvene izraelske bolnice razvio lek koji bi mogao da leči koronu, a potom se u medijima pojavila i priča o leku koji postoji i kod nas i koji daje odlične rezultate.