Koliki treba da bude srpski minimalac da bi od njega moglo da se preživi
Podeli vest:
Do 15. septembra teče rok da se sindikati, poslodavci i Vlada Srbije dogovore o minimalnoj ceni rada za predstojeću 2023. godinu. Ako se ne usaglase, konačnu odluku o minimalcu donosi Vlada. Najmanja dozvoljena plata u Srbiji u julu je iznosila 33.804,96 dinara – nedovoljno za dostojanstven život, ni blizu minimalne potrošačke korpe koja je, prema poslednjim podacima, iznosila 43.695,45 dinara.
Vlada, je već rekla svoje i predložila je, samo njima smislenu računicu, da naredne godine minimalac bude 40.000 dinara. Sa druge strane, sindikati smatraju da minimalna plata ne sme da bude ispod 50.000 dinara, a ako bude više od toga neće im smetati.
Šta nudi Vlada, a šta traže sindikati?
Ministar finansija Siniša Mali smatra da je „realno“ da ona bude 40.000 dinara, ali predstavnici sindikata smatraju potpuno suprotno.
Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović smatra da minimalac u ovom trenutku ne sme da bude manji od 50.000 dinara.
„Čini mi se da je pređen prag izdržljivosti i da nije isključen generalni protest“, upozorio je on.
Prema rečima višeg savetnika za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih sindikata „Nezavisnost“, Zorana Ristića, realno je od pregovora očekivati ono što su predstavnici vlasti već izneli u javnost, ali da to nije dovoljno.
Kako napominje, minimalac bi morao da obezbedi egzistenciju svih onih koji toliko zarađuju, te da je minimalna potrošačka korpa validan parametar. Upravo na ovome će predstavnici sindikata insistirati na pregovorima, s obzirom na to se jasno vidi da kada se uporede minimalna i zarada i potrošačka korpa – jedino što možete jeste da pokušate da preživite mesec.
Privrednici traže smanjenje poreza i doprinosa na minimalac
Kako za „Novu“ ističe Milena Amon, iz udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, minimalac je moguće povećati, ali postoje konkretni uslovi koji moraju da se ispune, da poslodavci ne bi bankrotirali.
Pre svega, kako kaže naša sagovornica, potrebno je drastično smanjiti poreze i doprinose, a potom tu razliku uračunati u iznos minimalne zarade koji se isplaćuje radnicima, a istog je mišljenja 87 odsto preduzeća koja su učestvovala u anketi koju je sprovela Unije poslodavaca Srbije.
Kako je opterećenje porezima i doprinosima između 55,7 i 57,05 odsto, u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu, Amon ističe da je „suludo“ da poslodavci plaćaju tolike namete.
Dakle, prema mišljenju sagovornice „Nove“, umesto 33.804,96 dinara, koliko je u julu iznosio minimalac, ovaj iznos trebalo bi da bude do 53.871 dinara. To bi, prema njenim rečima, bilo rešenje koje bi odgovaralo i zaposlenima i poslodavcima.
„Ovo je neophodno uraditi kako bi svaki zaposleni koji prima minimalnu zaradu mogao da ima normalnu egzistenciju, jer to sada nije moguće“, kaže Amon.
Ona dodaje i to da ni predlog Vlade da minimalac iznosi 40.000 dinara mesečno nije u skladu sa minimalnom potrošačkom korpom, te da je ova dva neophodno uskladiti.
Na pitanje da li misli da će ovogodišnji pregovori doneti drastičnu promenu i povećanje minimalca kakvim bi svi bili zadovoljni, Amon priznaje da nije optimista.
„Ne verujem da će od ovih pregovora biti išta. Pre svega je potrebna sveobuhvatna reforma poreskog sistema, a za sada, barem meni, ne deluje da će se ovo dogoditi u narednih mesec dana“, zaključila je Amon.
Do 15. septembra teče rok da se sindikati, poslodavci i Vlada Srbije dogovore o minimalnoj ceni rada za predstojeću 2023. godinu. Ako se ne usaglase, konačnu odluku o minimalcu donosi Vlada. Najmanja dozvoljena plata u Srbiji u julu je iznosila 33.804,96 dinara – nedovoljno za dostojanstven život, ni blizu minimalne potrošačke korpe koja je, prema poslednjim podacima, iznosila 43.695,45 dinara
Podeli vest:
