Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Šta su posledice i otkud to?
Podeli vest:
Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par zemalja – u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj, dok su veće prisutne jedino u Moldaviji, BiH i Albaniji, piše Danas.
U svim ostalim evropskim državama procečna koncentracija olova u krvi dece manja je od dva mikrograma po decilitru. Ovo su podaci koje prenosi prošle nedelje objavljen rad u naučnom časopisu Lanset koji se tiče prevremenih smrti usled zagađenog vazduha i oni su zasnovani na ranijim procenama Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, piše Danas.
Iste te procene navode i da preko 164,000 dece u Srbiji ima u krvi više od pet mikrograma olova po jednom decilitru – što su vrednosti koje kako ističe Svetska zdravstvena organizacija mogu biti povezane sa nizom ozbiljnih poremećaja, uključujući poremećaje u ponašanju, zatim kognitivne probleme, manji IQ.
Takođe, još skoro 20,000 dece ima vrednosti olova koje premašuju deset mikrograma po decilitru, što su izuzetno velike koncentracije, a veruje se i da je olovo odgovorno za 1,460 prevremenih smrti u Srbiji godišnje.
Kakve posledice ima olovo na organizam?
Komentarišući ove podatke Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, kaže da oni nisu iznenađenje.
„Isti rezultati bi se dobili i kada bi bila analizirana krv odraslih. Radi se o tome da smo svi mi izloženi ogromnom zagađenju vazduha i ne udišemo samo olove već i arsen, i kandijum, i druge teške metale…. Olovo, kao i svi teški metali, je toksično, kancerogeno, mutageno, teratogeno, što znači da utiče na plod. Posledice izloženosti olovu su teške i dugotrajne, one se prenose kroz generacije jer može doći do promene genetskog materijala“ – kaže Đorđević.
Da posledice izloženosti olovu, odnosno njegovo gomilanje u organizmu ostaju za ceo život potvrđuje i Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije i profesor na Univerzitetu Singidunum.
„Kao i svaki težak metal, olove se akumulira u organizmu, a kod dece uzrokuje smanjenu inteligenciju, poremećaj pažnje i kasnije tokom života brojne mentalne poremećaje. Posledice ostaju tokom čitavog života“ – navodi sagovornica Danasa, dodajući i da “hronično izlaganje olovu izaziva slepilo, nesanicu, gubitak sluha, a uz to dovodi i do otkazivanja bubrega i raka”.
Ona objašnjava da teški metali u životnoj sredini predstavljaju veliku opasnost za zdravlje, posebno za osetljive kategorije stanovnika kao što su trudnice i deca.
Opširnije čitajte na portalu Danas.
Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par zemalja – u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj, dok su veće prisutne jedino u Moldaviji, BiH i Albaniji, piše Danas.
Podeli vest:
