Doktor korona Foto: pixabay
Srbija

Kovid bolnice menjaju namenu - Mišeluk, Kruševac i Batajnica mogli bi uskoro da postanu centri za palijativnu negu

Izvor: 
Euronews Srbija Čet, 08/12/2022 - 10:17











Epidemija virusa korona polako se stišava, zatvaraju se kovid ambulante, a u narednih mesec dana trebalo bi da bude promenjena namena i tri kovid bolnice - u Batajnici, Kruševacu i na Mišeluku u Novom Sadu. Još uvek je otvoreno pitanje ko će se dalje lečiti u ta tri objekta. Ministarka zdravlja Danica Grujičić smatra da bi te bolnice trebalo da služe za palijativnu negu, jer je to nerešena oblast u srpskom zdravstvu. Brigu o umirućim pacijentima, za koje medicina ne može više ništa da uradi, obično preuzima porodica, jer u bolnicama nema mesta. 

A takvih je mnogo. Samo od karcinoma na godišnjem nivou oboli oko 40.000 ljudi, a umre oko 21.000. U poslednjoj fazi bolesti pacijenta obično bolnice otpuštaju, jer njima ostaje samo palijativna nega. Od gubitka voljene osobe možda je još teže što porodica ne može da pruži adekvatnu negu, da se obezboli poslenja faza bolesti i omogući da pacijent umre dostojanstveno. 

Ministarka zdravlja Danica Grujičić za Euronews Srbija kaže da će tražiti da u tri kovid bolnice budu jedinice za palijativnu negu, ali da odluku o tome donosi Vlada Srbije.

"Kao što znamo mnogi ljudi su u mukama u svojim kućama, ne dobijaju adekvatnu terapiju", navela je Grujičić.

Palijativno lečenje podrazumeva brigu za pacijente koji su suočeni sa neizlečivim bolestima, ali i onima kojima je potreban duži oporavak.

"Palijacija nisu samo umirući pacijenti, to su pacijenti koji se posle teških saobraćajnih nesreća oporavljaju u Urgentnom centru po tri meseca. Nema razloga da pacijent boravi u Urgentnom centru više od 10 dana, toga nema nigde u svetu. I upravo tako treba prekomponovati te bolnice, da se tu leče i pacijenti koji ne mogu da idu kući iz Urgentnog jer im je potrebno jos malo da stanu na noge. Tako ja vidim Batajnicu, Kruševac, Mišeluk", navela je Grujičić.

Samo trećina umirućih pacijenata poslednje dane života provede u bolnici, ostali umru kod kuće. Koliko je teško gledati svoje najmilije dok ih razara bolest znaju samo oni koji su u kući imali ovakve pacijente. Najteže je onima kojima su deca u inostranstvu. Oni su prepušteni sami sebi i dobroj volji dalje rodbine i komšija.

Velike potrebe za palijativnom negom

Vera Madžgalj direktorka Belhospis centra, koji se bavi palijativnom negom, kaže da veliki broj stanovnika Srbije ima potrebu za palijativnim zbrinjavanjem. Ona navodi da Srbija nema dovoljno obučen kadar za palijativnu negu, zbog čega je, kaže, bitno raditi na obuci lekara, medicinskih radnika i negovatelja. 

Podseća da palijativna nega nije neophodna samo bolesnim starijim osobama, već i deci i mladima. Osim palijativnih jedinica smatra da bi u Srbiji trebalo uvesti i hospise, kuće u kojima se obavlja palijativno zbrinjavanje a koje ne liče na bolnice.

"Ono što se dešava sada je da kada pacijentu prestane lečenje on je prepušten porodici. Porodica brine o pacijentu, bez velike podrške sistema. Vrlo često se dešava da su naši pacijenti u bolovima, a da pritom mi ne možemo da im pomognemo. Belhospis ima kapacitet da pomogne određenom broju pacijenata koji su zbrinuti u kući, ali tih pacijenata ima mnogo koji se i ne obrate Belhospisu", navela je Madžgalj.  

Dodaje da je važno pacijentima pružiti sveobuhvatno zbrinjavanje, koje je prvenstveno upućeno na lečenje bola, a pored toga pružiti psihološku i socijalnu podršku članovima porodica koji brinu o tom pacijentu. 

Strategija o palijativnom zbrinjavanju, koja je usvojena još 2009. godine, predvidela je da se problem umirućih pacijenata reši otvaranjem posebnih jedinica za palijativno zbrinjavanje u okviru opštih bolnica.

Sve je ostalo mrtvo slovo na papiru, a palijativne jedinice otvorile su samo pojedine bolnice. Strategijom je planirano da takve jedinice budu u 25 okruga, sa ukupno 300 postelja. Prva faza trebala je da bude završena do 2013. godine i da zdravstveni sistem ima 140 postelja palijativne nege, a da se do 2015. godine otvori još 160 postelja. 

Predviđeno je da u ovakvim jedinicama pacijenti borave najduže 15 dana da bi se porodica odmorila. Ali da to može da se ponovi više puta godišnje.

Šta će biti sa zaposlenima 

Odluka Ministarstva zdravlja o zatvaranju kovid bolnica dolazi u vreme kada od kovida dnevno, u proseku, oboli do 300 ljudi. U jeku epidemije taj broj je dostizao čak 20.000. Zbog povećanih potreba u tom periodu vanredno je zaposleno 2.000 zdravstvenih radnika, čiji ugovori sada ističu. Granski sindikat od resornog ministartva za njih traži stalni radni odnos.

"Zakon kaze da dve godine možeš da radiš na određeno vreme posle dve godine prelaziš u stalni radni odnos ili dobijaš otkaz. Ti mladi ljudi koji će silom prilika posle Nove godine ostati na birou rada mi se kao sindikat zalažemo da oni imalju prioritet pri zapošljavanju", kaže za Euronews Srbija Zoran Ilić , predsednik Granskog sindikata zdravstvene i socijalne zaštite. 

Istog je stava i novoimenovana ministarka zdravlja.

"Velika je nada data tim mladim ljudima i oni ne smeju biti odbačeni i mi moramo naći načina da ih zaposlimo”, kaže ministarka.

Lekari koji su za vreme pandemije zaposleni u Kliničkom centru Vojvodine neće ostati bez posla, kaže anesteziolog Mirka Lukić Šarkanović, koja je bila na prvoj liniji u borbi protiv kovida u Kliničkom centru Vojvodine.  

"Postoji velika potreba za mladim lekarima. Ti lekari će biti prema svom afinitetu i prema našim potrebama biti rasporešeni na razliita odeljenja I razlicite specijalnosti Kliničkog centra Vojvodine", kaže Lukić Šarkanović.  

I Kliničkom centru Vojvodine takođe je potrebno palijativno lečenje, smatra Lukić Šarkanović, zbog  adekvatnije terapije ali i, kako ističe, dostojanstvenog kraja života. Iz Granskog sindikata takođe pozdravljaju ideju i ukazuju da Srbija ima obučen kadar za palijativnu negu. Primeri palijativnog lečenja retki su u Srbiji, a u poslednje vreme otvarani su uglavnom na privatnim klinikama.








Marketing



Najnovije vesti