Maloletni prosjaci u kandžama organizovanih kriminalnih grupa

U proteklih devet meseci, samo u Beogradu, policija je podnela prekršajnom sudu 669 zahteva za pokretanje postupka protiv punoletnih građana koji su se bavili prosjačenjem. Među prosjacima ima maloletnika koji su postali žrtve organizovanih kriminalnih grupa. Protiv maloletnih lica do 14 godina ne može da se vodi prekršajni postupak.

Poslednji primer zloupotrebe i zlostavljanja dece koji je uznemirio javnost bio je pre desetak dana na Novom Beogradu, kada je majka, koja se bavi prosjačenjem, maltretirala svoju sedmomesečnu bebu, prebacujući je grubo iz ruke u ruku kao lutku. Za nasilje nad detetom i ono čime se bavi, tokom saslušanja okrivila je supruga.
Đuro Pavlica, sudija beogradskog Prekršajnog suda kaže za Jutarnji program da što se tiče konkretnog slučaja prvo bi trebalo da se vidi da li se radi o krivičnom delu ili se radi o prekršaju.

„Po mojoj proceni ovde se radi o krivičnom delu jer ako je maloletno lice prinuđavano na prosjačenje proizlazi, po mom nalazu, da se radi o krivičnom delu iz člana 193. krivičnog zakonika zapuštanje i zlostavljanje maloletnog deteta“, objašnjava Pavlica.

Prema njegovim rečima to delo čini roditelj, usvojilac, staratelj i drugo lice koje prisiljava maloletno lice na prosjačenje. Za ovo delo je propisana kazna zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina. 

Prosjačenje kao prekršaj 

Što se tiče prekršaja, dodaje Pavlica, prosjačenje kao prekršaj je previđeno u Zakonu o javnom redu i miru u članu 12. stav 1. a koji predviđa da će se novčanom kaznom od pet do 10 hiljada ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti svako lice koje prosjačenjem ugrožava spokojstvo građana ili narušava javni red i mir.

U prosjačenje su najčešće upletene grupe koje organizuju prosjake na raznim lokacijama. Na kraju dana im oduzimaju skoro svu zaradu. 

„Prekršajni sud u Beogradu nema ovakve predmete i ne postupa u njima“, ističe sudija beogradskog Prekršajnog suda. 

„U slučaju da postoje sve okolnosti koje ste naveli tu se najverovatnije radi o nekom krivičnom delu. To je posao Tužilaštva koje treba da ga kvalifikuje. Tu imate i trgovinu ljudima, prevaru i slično“, smatra Pavlica.

Međutim, dodaje, Zakon o javnom redu i miru u članu 12. stav 2. govori o težem, kvalifikovanom obliku prosjačenja a koje postoji onda kada se prosjačenje vrši u grupi i više lica i tada su propisane sankcije veće. 

„Mi smo ove godine imali šest ovakvih predmeta, gde su lica koja su prosjačila u grupi procesuirana“, kaže Đuro Pavlica.

Na pitanje da građani ne znaju šta da rade, da li da novac daju siromahu ili da ne daju Pavlica objašnjava da najčešće okrivljena lica u sudskim postupcima izjavljuju da je razlog zašto su učinili taj prekršaj nemaština, loše materijalne i zdravstvene prilike, da nemaju redovna primanja. 

„Ti razlozi u najvećem broju slučajeva i stoje. Međutim, mi smo videli u određenom broju slučajeva da postoje i lažni prosjaci koji fingiraju da su lošoj materijalnoj situaciji i lošeg zdravstvenog stanja“, objašnjava sudija.

Protiv lica do 14 godina ne može da se vodi prekršajni postupak

Procenjuje se da u Beogradu ima oko 2.000 maloletnika koji prose, protiv njih se ne može voditi prekršajni postupak. 

„U prekršajnom postupku mi nismo imali slučajeva da deca svedoče da ih maltretiraju, da dobijaju batine ako ne isprose dovoljnu sumu. U slučaju prinude radi se o krivičnom delu. U načelu moguće je decu i maloletna lica saslušavati kao svedoke u prekršajnom postupku, ali mi nismo imali te slučajeve“, ističe sudija Prekršajnog suda.

Objašnjava da se činjenično stanje u postupcima najčešće se utvrđuje iskazom samog okrivljenog, iznošenjem materijalnih dokaza, saslušanjem policijskog službenika koji je zatekao određeno lice u prosjačenju, saslušanjem drugih svedoka ako ih ima, ali i izvođenjem svih drugih dokaza koje predloži okrivljeni ili podnosilac zahteva.

Maloletna lica koja nisu napunila 14 godina, radi se o deci, ona ne mogu da odgovaraju jer protiv njih ne može da se vodi prekršajni postupak.

Međutim, ističe Pavlica, član 72. kaže da se može postaviti pitanje odgovornosti roditelja, staratelja, hranitelja te dece kada su ona propustila da izvrše dužni nadzor, a bila su u mogućnosti da izvrše dužni nadzor. U tom slučaju ova lica odgovaraju za prekršaj kao da su ga sama učinila.

Na evidenciji Centra za socijalni rad 58 dece sa ulice

U saopštenju gradskog Centra za socijalni rad ističe se da je na evidenciji gradskog centra za socijalni rad u prošloj godini bilo pedeset osmoro dece sa ulice, uzrasta do dve godine i 31 dete od 15 do 17 godina. 

Kada se gradskom centru prijavi takav slučaj sledi procedura po hitnom postupku. Stručni radnici centra pokušavaju da pronađu roditelje ili najbliže srodnike i procene uslove u kojima dete živi. 

Ukoliko su se deca našla na ulici zbog zanemarivanja i nebrige roditelja, dete se izdvaja iz porodice, ako se proceni da je životno ugroženo. U 17 odeljenja gradskog centra formirani su timovi stručnjaka organa starateljstva koji o tome brinu, kaže se u saopštenju gradskog centra za socijalni rad.

„Postupak pred sudom vodi u skraćenom postupku vodi se u izuzetnim slučajevima i tu moraju biti ispunjeni određeni uslovi. Neki od uslova su kada okrivljeni ne može da dokaže svoj identitet, kada nema prebivalište, kada ima fiktivnu adresu. To se posebno odnosi na strance u Srbiji“, naglašava sudija Pavlica.

Dodaje da lica koja što se tiče prosjačenja najčešće nisu u mogućnosti da plate izrečenu novčanu kaznu. U tom slučaju u dežurnoj službi donosi se posebno rešenje i neplaćena novčana kazna se zamenjuje kaznom zatvora i to lice se upućuje na izdržavanje kazne zatvora.

U proteklih devet meseci, samo u Beogradu, policija je podnela prekršajnom sudu 669 zahteva za pokretanje postupka protiv punoletnih građana koji su se bavili prosjačenjem. Među prosjacima ima maloletnika koji su postali žrtve organizovanih kriminalnih grupa. Protiv maloletnih lica do 14 godina ne može da se vodi prekršajni postupak.