Meteoropatija nije bolest za koju postoji dijagnoza

Svi smo svedoci naglih promena u temperaturi unazad, moglo bi se reći par decenija, pa smo tako imali situaciju i od pre nekoliko dana, kada su oscilacije u temperaturi bile enormne, jedan dan najviša je bila 20 stepeni Celzijusa, a već sutra svega šest.

Uz temperature, jaki vetrovi ili oscilacije u vlažnosti vazduha i vadušnom pritisku ostavljaju negativne posledice na naš organizam, a simptomatika koju izazivaju jednim imenom su svrstane u meteoropatske promene.

Kako je za „Dnevnik” objasnila lekarka opšte medicine dr Bojana Matijaš Zuber koja radi u Domu zdravlja „Novi Sad”, meteoropatija nije bolest u klasičnom smislu, te ne postoji posebna dijagnoza kojom bi se opisivale tegobe, ali postoje određeni simptomi koji se javljaju usled promena vremena i njegovih parametara.

– Najčešće vidljivi simptomi su kod pacijenata koji boluju od hroničnih bolesti i kod starijih osoba, te su nam oni ujedno i najrizičnija grupa, međutim nisu pošteđene ni trudnice, kao ni deca i osobe koje imaju povećanu telesnu masu – rekla je Matijaš Zuber. 

– Niko nije imun na te promene, pa ni zdravo stanovništvo, ako možemo da merimo godine u rasponu od 18 do pedesetak. Evidentno je da se mnogo češće javljaju i mlađe, zdrave populacije koje, i same navodeći tegobe, zaključuju da su meteoropate, iako ne postoji zvanična dijagnoza. Ali su primetili da se usled promene vremena one redovno pojavljuju, te se nekada mogu nositi sa njima, a nekada i ne. Simptomi sa kojima se javljaju su promene raspoloženja, osećaj malaksalosti i umora, glavobolje, razdražljivost i slično. Učestalije su i migrenesne glavobolje.Po njenim rečima, pacijenti koji boluju od hroničnih oboljenja mogu čak i dan ili dva pre promene vremena da osete neke tegobe, ili da dođe do pogoršanja njihove osnovne bolesti. Kod kardiovaskularnih pacijenata, često dolazi do oscilacije u krvnom pritisku i nekih anksioznih tegoba.

– Ljudi koji boluju od astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća mogu da osete probleme sa disanjem, odnosno da imaju kratak i plitak dah ili se suoče sa gušenjem – priča naša sagovornica. – Pacijenti koji imaju oboljenje zglobova, bilo da je to usled degenerativnih bolesti zglobova ili reumatskog oboljenja, imatiće izražajnije bolove u zglobovima, mišićima i kostima. Kod osoba koje imaju niži krvni pritisak mogu da se jave tegobe u vidu malaksalosti, vrtoglavice i slabosti, a nisu pošteđeni ni pacijenti koji koriste neku psihijatrijsku terpiju. Bitno je istaći da, bez obzira koja je kategorija pacijenata koji boluju od neke hronične bolesti u pitanju, usled pogoršanja osnovnog stanja ili usled bilo kakve pojave novih tegoba, poželjno je da se pacijenti jave svom izabranom lekaru koji će im ukazati prvu pomoć.

Najčešće se zbog meteoropatskih problema stanovništvo javlja lekarima u proleće, ili u letnjem periodu, kada mogu biti veće oscilacije u vazdušnom pritisku. To je vreme koje je možda najrizičnije za kardiovaskularne pacijente. 

– Pacijenti koji boluju od hroničnih bolesti trebali bi da se pridržavaju svojih terapije i redovno da ih koriste – kazala je Matijaš Zuber. 

– Pacijenti sa nižim krvnim pritiskom, kao i zdrave osobe, mogu da preveniraju tegobe unoseći veću količinu tečnosti, da vode što zdraviji život, konzumiraju u velikoj meri voće i povrće i izbegavaju gazirana pića i alkohol. Takođe, bitno je da svi imaju dovoljno sna i odmora, uz manje stresa, ako je moguće. Fizička aktivnost je takođe vrlo bitna, pa bar 30 minuta lagane šetnje dnevno može da pomogne.

To je ono na šta mi možemo da utičemo, jer na vreme sigurno ne možemo. Zato je bitno pridržavati se saveta, kako bismo se što lakše nosili sa meteoropatskim znacima tokom života

Svi smo svedoci naglih promena u temperaturi unazad