Zorana Mihajlović
Srbija

Mihajlović: Posle poskupljenja račun prosečnog domaćinstva biće veći za 320 dinara

Izvor: 
Tanjug Sub, 06/08/2022 - 16:14











Razlika u računu za struju jednog prosečnog domaćinstva će nakon poskupljenja električne energije i naknade za obnovljive izvore energije biti oko 320 dinara, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i napomenula da će struja u Srbiji i dalje biti najniža u Evropi.

Ona je za Tanjug rekla da na računima nema nikakvih skrivenih troškova, kao i da su novim zakonom ukinute "fid in tarife".

"Nema skrivenih troškova, sve stoji na računu imate tačno koliko ste potrošili kolika je naknada za OIE. Mi smo novih zakonom ukinuli "fid in tarife" upravo zbog toga da otvorimo tržiste OIE i da sada počnemo da gradimo. U jednom trenutku kada je trebalo podržati OIE država je donela fid in tarife i iz tog razloga postoje određene naknade za OIE. Kako god to sve saberete ja vam kažem da mi i dalje imamo najnižu cenu električne energije u Evropi", rekla je Mihajlović.

Ona je ocenila da do sada nije bilo dovoljno ulaganja u izgradnju novih postrojenja kao ni održavanje i unapređivanje postojećih i da će za to sada biti potrebno više godina. Istakla je da Srbija može da proizvede dovoljno struje za svoje potrebe ali da za to trenutno nema kapacitete.

"Mi smo se kao država u oblasti energetike zatvorili, nismo otvorili tržiste u gasu pa smo dozvolili da u jednom trenutku imamo najvišu cenu gasa u Evropi za privredu baš zato što nam tržiste nije bilo otvroreno i što niko sa strane nije mogao da da uđe i da učestvuje u distribuciji ili prodaji gasa. Isto smo to uradili i u elektroenergetici, i nismo ulagali. Vi nemate ni jedan jedini novi projekat koji je pokrenut, pre deset godina je pokrenut Kostolac B3 nije još uvek završen. Mi smo zemlja koja je nekako u energetici sve vreme trošila, a ništa nije ulagala i to je bio ozbiljan problem", rekla je ministarka.

Dodale je i da je potrebno da se završe hidroelektrane Bistrica i Ðerdap 3.

"Bistrica i Ðerdap 3 su proglašeni kao projekti od posebnog nacionalnog interesa. Imamo jako važne velike kompanije zainteresovane da rade na tim projektima. Ðerdap 3 treba da bude jedinstvena hidroelektrana kao što su Ðerdap 1 i 2, ova elektrana ne treba da bude samo reverzibilna HE koja može da izvrsi upravo to balansiranje energije koje nam je tako potrebno, nego da napravimo solarne elektrane isto na Ðerdapu 3 i da napravimo vetroelektrane, jer je to jako vetrovit deo Srbije", rekla je Mihajlović.

Nema dovoljno uglja

Ministarka je rekla da Srbija nema dovoljne količine uglja za predstojeću zimu i da je i to posledica lošeg upravljanja.

"Mi ni ovog trenutka nemamo dovoljne količine uglja, i verovatno će to da traje", navela je Mihajlović i dodala da situaciju treba analizirali, ali da je u pitanju loše upravljanje i izostanak ulaganja i otvaranja noviuh polja.

Što se tiče procesa diverzifikacije, ministarka je rekla da je važno to što je interkonektor Niš - Dimitrovgrad u izgradnji, i da iako se Srbija u narednim godinama neće odreći ruskog gasa, važno je da se prave i druge opcije u povezivanjem sa zemljama u regionu.

"Srbija ima dva pravca ali samo jednog dobavljača, sada vodimo razgovore sa Azerbejdžanom da sledeće godine kada interkonekcija Niš Dimitrovgrad bude gotova Srbija može sebi da obezbedi najmanje 30 posto naših potreba. Naše potrebe su negde 3,2 milijarde metara kubnih gasa godišnje, i nekih 30 , 40 posto da možemo da dobijemo iz Azerbejdžana. Sad se zakupljuju kapaciteti za narednu godinu", rekla je Mihajlović.

Ona je zaključila i da je važno da Srbija postane tranzitna ruta za gas.

"Mi smo na poziciji da ako se ne povežemo sa regionom i ne budemo ta tranzitna ruta u gasu Srbija zaista ponovo može da bude izopštena, i to je ono protiv čega se ja suštinski borim. Mislim da mi moramo sa svima da se povežemo", zaključila je ministarka.

"Zabranom izvoza peleta čuvamo energetski bilans"

Osnovni razlog donošenja mera kojima je zabranjen izvoz peleta i određenih drvnih sortimenata i ograničena cena peleta jeste da se sačuva energetski bilans i da se ne dogodi da zbog nemanja ovih energenata ili njihove previsoke cene ljudi koji se njima inače greju pređu na grejanje strujom, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Ona je nakon konstitutivne sednice Skupštine Komore rudarskih i geoloških inženjera u Privrednoj komori Srbije, na pitanje Tanjuga čime je bilo motivisano donošenje ovakvih mera i šta se očekuje od njihove primene rekla da u sadašnjem energetskom trenutku i u sklopu priprema za zimu mora da se vodi računa energetskom bilansu zemlje i da se reši svaki problem koji bi tu ravnotežu mogao da naruši.

"U Srbiji više od 110.000 domaćinstava koristi pelet za grejanje, više od 750.000 domaćinstava koristi ogrevno i ako tih 850.000 domaćinstava ne mogu da dođu do ogreva, jer ga nema ili je skup oni će preći na struju i ugroziti energetski bilans", rekla je Mihajlović.

Istakla je da mere slične onima koje je donela Vlada Srbije donose i vlade drugih zemalja u okruženju.

"Pokušavamo da napravimo red na tržištu koji čini nam se trenutno ne postoji. Formirali smo i radnu grupu koja prati šta se dešava na tržištu, jer hoćemo da svih energenata ima dovoljno i da cene ne budu prevelike", navela je ministarka.

Dodala je da inspekcije pregledaju i sve što se dešava sa prodajom ogrevnog drveta, jer, kako je rekla, njegovo prodavanje na crno i na kamionima neće moći da se održi a ljudima mora da se omogući da normalno kupe ogrevno drvo za svoje potrebe.

 








Marketing



Najnovije vesti