Foto: pexels
Srbija

Minimalac najbliži cifri od 31.000 dinara?

Izvor: 
Danas Čet, 29/08/2019 - 18:23

Za sutra je planiran i treći sastanak poslodavaca, sindikata i države na temu minimalne cene rada, ali je već sada izvesno da konačnog dogovora neće biti ni tada, jer onda za sledeći četvrtak zakazan okrugli sto na tu temu, na kom je predviđeno učešće svih socijalnih partnera, ne bi imao smisla, piše dnevni list „Danas".

 

Od konkretnih ponuda na pregovaračkom stolu trenutno su ona koju je država dala prošle nedelje o povećanju minimalca za šest do 10 odsto, ali i zajednički stav dva sindikata da neće pristati na manje od 33.700 dinara.

Kako nezvanično saznajemo, svi učesnici su spremni na kompromise, a sindikati bi bili spremni na to da povećanje ove godine bude makar na nivou od 85 odsto od minimalne potrošačke korpe, što bi bilo nekih 31.800 dinara. Minimalna potrošačka korpa je u aprilu ove godine bila 37.500 dinara, a plan države je da minimalac do 2021. stigne minimalnu potrošačku korpu, o čemu se nebrojano puta do sada govorilo.

Država se za sada nije izjašnjavala po pitanju želja i predloga koje su imali sindikati i jedino njeno isticanje tokom ovih pregovora jeste da bi bilo realno povećanje od šest (što je inače i predlog poslodavaca) do 10 odsto. Tih 10 odsto je upravo na nivou „30.000 dinara i više“, koje je mnogo pre početka zvaničnih pregovora najavio i predsednik države Aleksandar Vučić. Sindikati koji nisu u SES-u veruju da će biti „kako Vučić kaže“. I sva je prilika da će biti tu negde.

S obzirom na to da je država uvek do sada bila ta koja „preseca“, nema sumnje da će i sada između sindikalnih 24,5 odsto (ili 16 na koliko bi pristali) i „skromnih“ šest odsto koliko nude poslodavci država izabrati zlatnu sredinu. To znači da će povećanje biti negde između 11 i 13 odsto ili između 30.300 i 30.900 dinara. Što je opet korak napred u odnosu na povećanja od prošle (nešto više od osam) i pretprošle godine kada je iznosilo 10 odsto.

Podizanje minimalca za 3.000 i više dinara bi značilo onda da će poslodavcima morati da bude učinjen ustupak, kao i prethodnih godina. Pre dve godine podignut je neoporezivi deo zarade, prošle godine oslobođeni su plaćanja naknade u slučaju nezaposlenosti, a za ovu godinu iz Ministarstva finansija obećali su im smanjenje opterećenje na zarade od jedan odsto. Tako da bi poslodavci podizanjem minimalca na 30.700 dinara bili na nuli.

Minimalna mesečna zarada ove godine u proseku je 27.300 dinara, a nju u Srbiji prima gotovo 350.000 ljudi. Za ekonomistu Jurija Bajeca je podizanje minimalne cene rada civilizacijsko pitanje.

– Ako toliko veliki broj ljudi u Srbiji ne može da radi i zaradi makar za minimalnu potrošačku korpu, onda to za mene jeste civilizacijsko pitanje – ističe Bajec za Danas.

Svako dizanje minimalca otvara mnoga pitanja kao i ono o opterećenju privrede, ali za Bajeca je normalno da se cena rada poveća toliko da se približi nivou minimalne potrošačke korpe.

– Država ima mehanizme i može da uskladi minimalnu cenu rada sa minimalnom potrošačkom korpom i ako je cilj da se izjednače do 2021, onda povećanje sada mora da bude značajnije, kako naredne godine ne bi moralo da bude ogromno – napominje Bajec.

On smatra da postoji „određen manevar“ i da država ima prostora, te da za to nisu potrebna „dramatična“ sredstva.

Bajec ne polemiše sa tim koliko bi konkretno povećanje moglo da bude za narednu godinu, ali bi mu, kako kaže, sada delovalo pametno kada bi socijalni partneri uspeli sami da se dogovore jer bi to bilo dobro i za sam socijalni dijalog.

– Povećanje minimalne cene rada treba da bude prioritet i ako treba država mora da odustane od nekog drugog izdatka, a ne ovog koji bi trebalo da je prioritetan – ističe Jurij Bajec.




Marketing



Najnovije vesti