Mladi sve manje zainteresovani za zanate

Budućnost zanatskih radnji u Srbiji je neizvesna, jer nema dovoljno mladih zanatlija, potvrđuje i izveštaj Nacionalne službe za zapošljavanje iz juna. Iz Službe ukazuju i da poslodavci iz ovog sektora nedovoljno koriste finansijku podršku koja ima je dostupna kroz njihove javne pozive

Prema izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje iz juna, na evidenciji nezaposlenih bila su samo 22 stakloresca i 23 tašnera, svi stariji od 30 godina. Mladi očigledno nisu zainteresovani za zanatske škole, kaže načelnica odeljenja za obuku i obrazovanje u Nacionalnoj službi Marčela Vuinac Obućina.

„Nešto malo bolja je situacija je sa šivačima i krojačima, odnosno konfekcionarima, njih ima oko 450 na našoj evidenciji, ali takođe mladih do 30 godina veoma malo, manje od dvadeset“, kaže Obućina.

I zanatlije to potvrđuju. Iako, kako kažu, posla ima, nema ko da radi jer mladi beže od zanata.

Tašner Zoran Matić ističe da je potražnja čak i veća poslednjih godina, ali da radnika nema.  Vlasnik krojačke radnje Trajan Maksimovski uskoro zatvara radnju zbog odlaska u penziju.

„Naslednika nema, neće niko da radi. Mlađi neće ovaj posao da rade, iglu niko ne voli“, ističe Maksimovski.

Obućar Ljubiša Vrcelj kaže, pak, da posla u njegovoj branši ima sve manje, jer je obuća sve jeftinija, pa se popravka gotovo ne isplati.

„Sedamdeset godina naša porodica radi ovaj posao, ja kad odem u penziju to je kraj“, kaže Vrcelj. 

Staklorezac Zdravko Injac kaže da u poslednje vreme nije ni pokušavao da pronađe radnika, a ni učenika.

„Od ovog posla nema neke vajde, zanat kao zanat, često čista fizikalija, a mladi često imaju pametnija posla nego da rade kao staklorezci“, kaže Injac.

Marčela Vuinac Obućina napominje da Nacionalna služba sprovodi različite mere aktivne politike zapošljavanje, među kojima su i one namenjene zanatlijama.

„Prekvalifikacije, obuke na zahtev poslodavca, gde poslodavci mogu sami za svoje potrebe da obuče pojedinca i zaposle nezaposlena lica, kao i mere sticanja praktičnih znanja kao finansijski podsticaj podrške poslodavcima da zaposle i osposobe lica koja nemaju adekvatna znanja i veštine za obavljanje konkretnih poslova“, ističe Vuinac.

U izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje navodi se da je ovaj javni poziv imao najbolju realizaciju na području Leskovca, Niša, Kragujevca i Jagodine. Oni apeluju na poslodavce da konkurišu na ovakve javne pozive koji su i dalje otvoreni, jer sredstava za finansijsku podršku ima dovoljno.

Budućnost zanatskih radnji u Srbiji je neizvesna, jer nema dovoljno mladih zanatlija, potvrđuje i izveštaj Nacionalne službe za zapošljavanje iz juna. Iz Službe ukazuju i da poslodavci iz ovog sektora nedovoljno koriste finansijku podršku koja ima je dostupna kroz njihove javne pozive