Mogu li advokatima koji se reklamiraju biti oduzete licence

Od 1. maja oko 8.000 beogradskih advokata više neće smeti da se reklamiraju i pozivaju klijente objavama na banderama, sajtovima, društenim mrežama, televizijskim emisijama. Ovo i do sada nije bilo dozvoljeno Zakonom o advokaturi, Statutom advokatskih komora i Kodeksom profesionalne etike, ali će ubuduće biti sankcionisano do oduzimanja licence.

Nije dozvoljeno reklamiranje advokata na Instagramu, Fejsbuku, Tiktoku, kao i na televizijama. Na stranicama i profilima oni ne mogu da ističu funkcije u advokatskim komorama i organima vlasti, društveni status.

Član Upravnog odbora Advokatske komore Beograda Miloš Vučeljić ističe da kodeks profesionalne etike advokata taksativno nabraja koji su to pojavni oblici koji nisu dozvoljeni i predstavljaju nelojalnu konkurenciju. 

„Reklamiranje jeste jedna od tih radnji koje su zabranjene. Međutim, poprilično je širok dijapazon tih pojava. Ne radi se samo o reklamiranju na društvenim mrežama, postoje zloupotrebe da najrazličitije načine. Verujem da će ljudi koji su u najvišim organima naše komore znati da se postave prema tome na način kako je neophodno“, kaže Vučeljić.

Objašnjava da je u Advokatskoj komori Beograda upisano preko 8.000 advokata, ali da nisu svi aktivni. 

„Naša procena je da ima oko 5.500 advokata. Nema advokata bez licence, odnosno upisa u Advokatsku komoru, ali ima veliki broj ljudi koji se bave vršenjem krivičnog dela nadripisarstva, odnosno pružanjem pravne pomoći uz naknadu, što je zabranjeno zakonom. Ne mogu da dam procenu koliko takvih ljudi ima, ima ih različitih sfera, ali i onih koji to rade kroz razne oblike organizovanja – privredna društva, udruženja. To je pitanje kojim bi trebalo da se bave nadležna tužilaštva“, ističe Vučeljić.

Kancelarija na adresi registrovanog sedišta

Prema njegovim rečima, aktima je predviđena obaveza advokata da ima jednu kancelariju na adresi svog registrovanog sedišta. Tim aktima je propisano kako kancelarija treba da izgleda. 

„Ne postoje ograničenja kakva je forma prostora, da li je u pitanju stan, ali postoje ograničenja kako to treba da izgleda i naravno postoji zabrana da neko ima dve ili više kancelarija. Otvaranje kancelarije van teritorije advokatske komore u kojoj je određeni advokat upisan i u drugim državama su teška kršenja pravila koja bi trebalo da nose disciplinsku odgovornost čak i ispis iz imenika advokata“, naglašava Vučeljić.

Veliki priliv u advokaturu uzrok masovnih tužbi u bankarskim sporovima

Poslednje masovno pridobijanje klijenata jesu tužbe protiv banaka „bez ikakvih troškova“. Takvi pozivi viđani su i na banderama.

„To je pitanje koje je aktuelno i zaokupilo pažnju javnosti. Problem bankarskih sporova nije nastao zbog advokata, već je problem na drugoj strani. Razlog pojavljivanja tužbi jeste kršenje zakona od strane banaka, jer su dugo vremena naplaćivale nešto na šta nisu imali pravo. Sudovi su zauzeli te stavove, Vrhovni kasaconi sud je zauzeo taj stav, onda je posle tri godine zauzeo potpuno drugačiji stav i tek tada dobija na značaju ta tema“, kaže Vučeljić.

Dodaje da je bilo zloupotreba od strane advokata, pokrenuti su neki disciplinski postupci i prikupljaju se podaci o tome ko je i na koji način zloupotrebljavao položaj advokata.

„Smatram da svi društveno odgovorni subjekti moraju da se zapitaju zašto je došlo do problema sa bankarskim kreditima. Došlo je zbog hiperprodukcije diplomiranih pravnika u zemlji. Otvoren je veliki broj pravnih fakulteta i fakulteta koji se ne zovu pravni, ali njihov studijski program ima akreditacije. Mi smo primorani da te ljude upisujemo u komore i to dovodi do hiperprodukcije advokata. Ogroman priliv u advokaturu, velik broj advokata, a kroz pozitivne propise polje na kojima advokati deluju sve je manje i sve je manje posla za advokate. To je jedan od razloga zašto su se desile masovne tužbe protiv bankarskih kredita, jer jedan broj advokata nema dovoljno posla“, smatra Vučeljić.

„Fiskalne kase udar na nezavisnost profesije“

Prema njegovim rečima, zastupanja ispod tarifa i za paušalnu nagradu nisu zabranjena, već je samo traženo da se usklade sa advokatskom tarifom. 

„Imamo precizirano kada možemo i pod kojim uslovima da zastupamo klijente za paušalnii iznos i to se ne može samo za zastupanje pred sudom i drugim državnim organima“, objašnjava Vučeljić.

Dodaje da su advokati u javnosti predstavljena kao lica koja izbegavaju fskalizaciju u nameri da izbegnu oporezivanje.

„Međutim, to nije tačno. Advokati ne žele fiskalne kase isključivo iz jednog razloga – to je zaštita prava i sloboda svojih klijenata. Advokati su dužni da svoj posao obavljaju samostalno i nezavisno. Svaki uvid u spisak predmeta klijenta bi vodio narušavanju samostalnosti, nezavisnosti i otkrivanju tajne koju mi moramo da čuvamo u svim poslovima koje radima sa našim kljentima“, objašnjava Vučeljić. 

Poručuje da je situacija takva i u većini svetskih zemalja. 

„Moramo da imamo svest kakvo društveno dobro branimo i zašto je poreski tretman advokata definisan tako kako jeste. To je jedini načn da ostanemo nezavisni u svom radu i štitimo na najbolji način interese pojedinca“, zaključuje.

Od 1. maja oko 8.000 beogradskih advokata više neće smeti da se reklamiraju i pozivaju klijente objavama na banderama, sajtovima, društenim mrežama, televizijskim emisijama. Ovo i do sada nije bilo dozvoljeno Zakonom o advokaturi, Statutom advokatskih komora i Kodeksom profesionalne etike, ali će ubuduće biti sankcionisano do oduzimanja licence.