Na tržištu nema kuvara, konobara, frizera, stolara i drugih zanatlija, već ih uvozimo
Podeli vest:
Miloš Turinski iz Infostuda rekao je da osim IT sektora gde će deficit kadrova vladati i narednih pet godina, zanati su takođe deficitarna zanimanja u Srbiji.
Na tržištu nema kuvara, konobara, frizera, automehaničara, stolara, napomenuo je Turinski.
Privreda se oporavlja, to potvrđuju i podaci iz prošle godine o rastu broja oglasa za posao, tvrdi RTS.
Na portalu „Poslovi infostud“ u ponudi je bilo čak 61 odsto više oglasa u odnosu na 2020. godinu. Poslova je sve više, ali je zato kandidata sve manje.
Turinski za RTS kaže da je u godinama pre pandemije bio stabilan rast oglasa za posao iz godine u godinu koji je uvek iznosio od 30 do 35 odsto.
„Godinu smo završili rekordno sa preko 67.000 oglasa za posao. Sa druge strane, naše tržište postaje sve deficitarnije, a borba za kadrovima sve veća„, istakao je Turinski.
Prema njegovim rečima, prosek onih koji konkurišu za svaki posao od ovih 67.000 je 57, dok je proteklih godina taj broj bio i 100 Kaže i da ljudi više neće da konkurišu kod bilo kog poslodavca. Naveo je primer, da ako imate 100 oglasa za posao, a 10 nude dobre uslove i visoku zaradu, svi će konkurisati kod ovog poslodavca koji nudi bolje uslove.
„Kada pričamo o Srbiji najtraženiji je sektor trgovine i prodaje i od strane poslodavaca, ali i od strane kandidata. Prošle godine se najviše tražila administracija, IT, mašinstvo, elektrotehnika. Ali tražile su se pozicije poput magacionera i vozača„, napomenuo je Turinski.
Kako je rekao, ako pogledamo šta su poslodavci najviše nudili, a sa druge strane gde su kandidati najviše konkurisali, podudaraju se želje.
„Srbija postaje deficitarna, već uvozimo radnu snagu. Osim IT gde će deficit vladati i narednih pet godina, deficitarni su i zanati, kuvari, konobari. Na tržištu nema ni frizera, automehaničara, stolara„, napomenuo je.
Sudeći po onome što se na početku godine vidi, ističe da će i 2022. godina biti dosta dobra za sve građane koji traže posao.
Savetovao je i mlade i roditelje da se dobro informišu pri izboru zanimanja.
„Zanati su zapali u neki plan B, pa i C. Mladi ne žele da se bave ovim zanimanjima jer misle da nisu dovoljno vredna. Međutim, to su zanimanja koja mogu da im donesu budućnost, stabilan i siguran posao, a i visoku zaradu„, rekao je Turinski.
Napomenuo je da smo godinama učeni da treba da se završe fakulteti kako bi se lakše došlo do posla, a situacija je sada suprotna, više se traže kadrovi sa srednjom stručnom spremom nego sa višom ili visokom stručnom spremom.
Miloš Turinski iz Infostuda rekao je da osim IT sektora gde će deficit kadrova vladati i narednih pet godina, zanati su takođe deficitarna zanimanja u Srbiji.
Podeli vest:
