Nadrilekari vršljaju po Srbiji: Leče vodicom i tinkturama, zarađuju na muci teško bolesnih, a mali broj stigne do suda

U Srbiji poslednjih godina sve je više nadrilekara koji pacijentima obećavaju izlečenje od najtežih bolesti, a društvene mreže preplavljene su porukama koje praktično prodaju lažnu nadu, poput „nastupamo tamo gde je medicina nemoćna“ ili „terapija nema štetnih efekata“. Nažalost, oni slučajevi koji su došli do suda i očiju javnosti pokazuju da nadrilekarski pristupi, iza kojih često stoje šarlatani i prevaranti koji, uz apanažu, nude laka rešenja, vodi opasnim posledicama po zdravlje i život.

Stručnjaci ukazuju da najveći problem sa nadrilekarstvom u lečenju ozbiljnih bolesti nije samo u prevari, već što pacijent gubi dragoceno vreme, a kod karcinoma, na primer, trka sa vremenom najvažnije, da od tajminga za uključivanje terapije zavisi kakav će ishod lečenja biti.

Osim toga, nadrilekarstvo u Srbiji je krivično delo. Krivični zakon u članu 254 jasno je definisao da onaj ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Istom kaznom kazniće se i ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi spravljanjem ili izdavanjem lekova.

Problem je, međutim, što mali broj njih završi na sudu, jer građani često ćute o tome. Ipak, ono koji su do suda došli pokazuju kako izgleda svet nadrilekarstva u Srbiji.  Nedavno je, na primer, Osnovno javno tužilaštvo podnelo optužni predlog zbog nadrilekarstva i nadriapotekarstva protiv Miroljuba Petrovića iz Petrovca. On se tereti da je spravljao biljne lekove-tinkture, ekstrate, čajeve i sokove i iste prodavao i bez odgovarajuće stručne spreme lečio više ljudi, piše Euronews Srbija.

Protiv Petrovića je prvi put postupak pokrenut 2019. godine zbog sumnje da se bavio nadrilekarstvom i naplaćivao usluge u svom Centru za zdravstveni oporavak koji se nalazi u selu Petrovac u blizini Leskovca, a Više tužilaštvo ga je teretilo za teško delo protiv zdravlja ljudi.

Cveta nadrilekarstvo

Nije to jedini slučaj. Polovinom prošle godine uhapšeni su Sava Knežević (23), maser iz Batajnice i njegova majka Danijela (49), cvećarka zbog nadrilekarstva. Javnost u Srbiji ostala je zatečena kada su čuli da je Sava duže od godinu dana radio liposukciju, korekciju usana i brojne druge zdravstvene usluge iz oblasti estetske hirurgije u neregistrovanoj ordinaciji „Dr Sauvage“ na Terazijama.

Sudski postupak počeo je krajem godine, a Tužilaštvo je predložilo sudu kaznu u visini od osam i po godina zatvora i novčanu kaznu od 800.000 dinara.

Iste godine zbog lažnog predstavljanja i nadrilekarstva uhapšena je Olgica Markanović (31), koja je u svojim salonima u Beogradu i Banjaluci unakazila 11 osoba. Tužilaštvo je tražilo od suda da Markanovićevu osudi na tri godine zatvora.

Ona se tereti da je u neregistrovanom „medicinsko-estetskom centru Tayas“ u Beogradu, u ulici Drinička br. 8a, neovlašćenom i nepravilnom upotrebnom sredstva „plazma pen“ prouzrokovala trajna oštećenja na tretiranim delovima lica oštećenih u vidu dubokih opekotina drugog B i trećeg stepena.Istovremeno je primenjivala nedozvoljene injekcije lokalne anestezije „lidokain – hlorida“ koja je predstavljala rizik po život oštećenih.

Ima i primera gde lekari sa validnim diplomama rade u nelegalnim ordinacijama. U jednoj takvoj preminuo je Milan Đurić nakon tretmana kod kiropraktičara. On je 24. marta otišao u Balans mediku da mu kiropraktičar namesti prvi vratni pršnjen. Nakon tretmana više nije mogao da stane na noge. Prebačen je u Institut za ortopediju Banjica gde je utvrđeno da mu je polomljen prvi vratni pršljen i gde je preminuo 9. juna. 

Zdravstvena inspekcija utvrdila je klinika nema dozvolu da se bavi medicinskim uslugama i da je ogranak firme za „spoljnu i unutrašnju trgovinu i usluge“ firme KIM EXTRADE DOO.

Teško kontrolisati rad nadrilekara

U zdravstvenoj inspekcije ranije su za Euronews Srbija rekli da je teško kontrolisati rad nadrilekara, jer ordinacije u kojima rade uglavnom nisu prijavljene, a zdravstvena inspekcija može da deluje samo ako ih imaju na evidenciji ili po prijavi. Apeluju na građane da pre odlaska na „ulepšavanje“ u ordinacije ili neke druge medicinske tretmane prethodno provere kod zdravstvene inspekcije da li imaju dozvolu za rad i da li su registrovani  u APR-u.

Goran Stamenković, v.d. pomoćnika ministra zdravlja za inspekcijske poslove nedavno je naveo da rad inspekcije komplikuje i nedovoljan broj inspektora, te im onemogućava da češće i više kontrolišu zdravstvene ustanove.

„Za sada 70 odsto našeg postupanja uglavnom ide po prijavama i predstavkama građana, što naravno nije dobra situacija. Bolje bi bilo da sve planove realizujemo na pravi način, naravno u toku je i zapošljavanje novih inspektora. Nadam se i verujem da ćemo uskoro, ako ne za godinu dana, za dve godine sigurno imati potreban broj ljudi na terenu“, rekao je Stamenković.

I u Lekarskoj komori Srbije kažu da oštro osuđuje svaki vid nadrilekarstva i promovisanja alternativnih načina lečenja koji mogu da dovedu građane u zabludu i ugroze njihovo zdravlje i život. 

„Nadrilekarstvo, odnosno lažno predstavljanje neke osobe kao medicinskog stručnjaka, ali i sprovođenje medicinski nepriznatih postupaka od strane medicinskih radnika, smatra se krivičnim delom i u Srbiji je regulisano Krivičnim zakonikom“, navode iz LKS.

Teško se suočiti sa dijagnozom

Psiholog Ana Vlajković pojašnjava da se ljudi sa raznim životnim krizama suočavaju na različite načine. Kod dijagnoze teške bolesti ibično prvo ide negacija, pa ljutnja.

„Teško se prihvata teška dijagnoza. Sve ono što nudi savremena medicina su dugotrajni protokoli lečenja, sa nus pojavama. Kada se pojavi neko ko ponudi čaronni štapić kojim ćete vi za kratko vreme da se oslobodite bolesti, onda ne pitate za cenu. Problem je što se nadrilekari pojavljuju u medijima sa nacionalnom frekvencijom. Nikakva selekcija tu ne postoji. Medijski prostor se daje šartlatanima, lažnim profesorima. Institucije u takvim situacijama moraju brže da reaguju“, navela je Vlajković za Euronews Srbija.

Ističe da se u kriznim situacijama ljudi hvataju za slamku spasa, okreću se nadrilekarima, vračarama. Internet i društvene preže prepuni su objava gde se nude usluge skidanja čini, magije, tinktura koje leče sve bolesti.

„Ljudi lakše prihvataju laka rešenja. Lakše je prihvatiti kada vam nadrilekar kaže da pijete litar čaja dnevno nego da idete na hemoterapiju. Ljudi se lakše odlučuju za laka rešenja“, navela je ona.

Bivša direktorka Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljević pojašnjava da je nadrilekarstvo i nadriapotekarstva staro koliko i svet i da je sa pojavom konvencionalne medicine trebalo da postane  sve manje značajno.

Podseća da je još Milovan Jovanović Batut, koji je zdravstveno prosvećivao stanovništvo govorio da narod ne treba da ide kod vračara, nadrilekara već da se javi lekaru.

„Sa pojavom interneta ljudi koji se bave nadrilekarstvom dobijaju veliki prostor jer oni znaju da motivišu, govore ljudima ono što žele da čuju. Nadrilekar će pacijentu koji ima rak reći da ne treba da prima hemioterapiju, da se zrači,da će od vodica ozdraviti. Imaju nekoliko motivacionih fraza na osnovu kojih prikupljaju pacijente. Čovek u nevolji se i za slamku hvata, oni to obilato koriste. Računaju na ljudski strah i igraju na tu kartu“, kaže Radosavljević za Euronews Srbija.

Podseća da to nije samo problem u Srbiji, da je tokom pandemije virusa korona bilo smrtnih slučajeva u SAD jer je građanima savetovano da koriste petrolej u lečenju korone. Smatra da lekari moraju intenzivnije da se bore sa nadrilekarima, i da se mora više raditi na uspostavljanju poverenja pacijent-lekar.

Koje grane alternativne medicine su dozvoljene

Neke grane alternativne medicine izjednačene su sa konvencionalnom 2006. godine. Pravilniku o bližim uslovima i načinu obavljanja metoda i postupaka komplementarnog lečenja jasno je definisano da te metode lečenja mogu da je obavljaju zdravstveni radnici kojem je ministar zdravlja rešenjem izdao dozvolu za rad. 

Metodi komplementarne medicine mogu se obavljati u zdravstvenoj ustanovi, drugom pravnom licu, odnosno privatnoj praksi koja je osnovana kao opšta ili specijalistička ordinacija doktora medicine, doktora stomatologije – doktora dentalne medicine, poliklinika kao i ambulanta za zdravstvenu negu i ambulanta za rehabilitaciju, u skladu sa zakonom.

Metodi komplementarne medicine su: akupunktura, metode stimulacije akupunkturinih mikrosistema, kvantna medicina, homeopatija, tradicionalna kineska medicina, ajurveda – tradicionalna indijska medicina, hiropraksa, osteopatija, metodi očuvanja i unapređenja zdravlja, aromaterapija, reiki, antropozofska medicina,  Ći gong (dao jin), joga, taj či čuan vežbe u medicinske svrhe.

U Srbiji poslednjih godina sve je više nadrilekara koji pacijentima obećavaju izlečenje od najtežih bolesti, a društvene mreže preplavljene su porukama koje praktično prodaju lažnu nadu