Najviše povreda u prerađivačkoj industriji

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja analizirala je ukupno 1.138 povreda na radu i utvrdila 11 smrtnih povreda i 1.127 teških povreda na radu, koje su se dogodile u 2022. godini na radnom mestu. 

Teške povrede koje su se dogodile pri dolasku i odlasku sa posla nisu bile predmet ove analize.

Najveći broj povreda na radu zabeležen je u delatnostima prerađivačke industrije – 289, odnosno 25,64 odsto i u oblasti saobraćaj i skladištenje – 100, odnosno 8,87 posto.

Zanimljivo je da je čak 56 povreda zabeleženo u sektoru administrativnih i uslužnih delatnosti, što je dvostruko više nego u rudnicima, gde ih je zabeleženo 27. Veliki broj povreda na radu trpe zdravstveni i socijalni radnici – njih 84 otišlo je na bolovanje iz ovog razloga. Među njima je 50 onih koji rade u domovima za stare i privatnim zdravstvenim ustanovama. U oblasti poljoprivede, šumarstva i ribarstva bilo je 92 povrede na radu, u trgovinama na veliko i malo i popravci motornih vozila i motocikala nevolju na poslu je doživelo njih 89, a profesori, učitelji i nastavnici prijavili su 69 povreda na radnom mestu.

U Vojvodini zabeleženo 4.675 povreda na radu

Najviše povreda na radu zabeleženo je u Beogradu – 5.720, a tu je i zabeleženo osam smtrnih ishoda. U Južnobačkom okrugu na radu je povređeno 2.302 osobe, uz jedan smrtni ishod, Južnobanatski okrug beleži 813 povreda na radu i jednu smrt, Severnobački – 649 povreda i čak 12 smrtnih ishoda, Severnobanatski – 329 povreda na radu bez smrtnih ishoda, a u Srednjebanatskom okrugu zabeleženo je 582 povrede na radu bez smrtnih ishoda. U Sremskom okrugu nisu zabeležene povrede na radu.

Prema podacima ove analize utvrđeno je da se najveći broj povreda na radu dogodio kod poslodavaca koji imaju 500 i više zaposlenih – 484 povrede, odnosno 42,90 odsto, ali i kod poslodavaca koji imaju od 50 do 249 zaposlenih – 305, što čini 27,06 odsto.

Muškaraci skoro dvostruko više doživljavaju povrede na radu. Njih 759 doživelo je povredu, u odnosu na 367 žena. S druge strane, najveći broj povreda na radu, čak trećina, dogodilo se kod zaposlenih starih između 46 i 55 godina – 344 povrede, odnosno 30,52 odsto, kao i kod zaposlenih starih između 36 i 45 godina – 266 ili 23,60 odsto. Nije zabeležena nijedna povreda na radu kod zaposlenih mlađih od 18 godina, a kod onih starih između 18 i 25 bilo je 70 povreda.

Kada su u pitanju povrede na radu u odnosu na stečeni nivo kvalifikacije, najveći broj povreda dogodio se osobama sa četvorogodišnjim obrazovanjem – 388 ili 34,43 odsto i zaposlenima sa završenom trogodišnjom školom, u šta spada i neformalno obrazovanje odraslih u trajanju od najmanje 960 sati obuke – 324 povrede, odnosno 28,75 odsto. Povrede na radu doživela su i tri doktora nauka. Povredu na radu koju su im direktno naneli drugi ljudi prijavilo je 11 zaposlenih, a od domaćih životinja stradalo je njih petoro.

Najveći broj povreda na radu dogodio se pri klizanju, spoticanju i padu – 429 ili 38,07 odsto, pri gubitku kontrole, potpune ili delimične, nad mašinom, prevoznim sredstvom ili pri rukovanju opremom, ručnim alatom, predmetom ili životinjom – 233 povrede, odnosno 20,68 odsto. U eksploziji je povređena jedna osoba, a u požaru njih devet. Nasilje, napad ili pretnju, tačnije mobing kao povredu na radu prijavilo je njih petoro, a povredu nanetu od trećeg lica, u ovom slučaju povredu ili šok zbog pljačke banke, prijavilo je ili doživelo njih 12.

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad