Doktor korona Foto: pixabay
Srbija

Neko se lakše oporavi, a neko završi na respiratoru za 10 minuta

Izvor: 
B92/Kurir Čet, 22/10/2020 - 21:02

Klinička slika obolelih od koronavirusa ista je kao i u prvom i u drugom talasu, krene od pneumonije, teške upale pluća, i progresira.

Neko se lakše oporavi, a neko završi na respiratoru za 10 minuta, naglašava prof. dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Kliničkog centra Srbije.

"To je samo igra brojki. Kad imate veliki broj zaraženih, više je i pacijenata na intenzivnoj nezi i više ih je intubiranih. Kod malog broja je manje. Želimo da to što više usporimo. Ne možemo potpuno da zaustavimo širenje virusa, ali ne treba da dozvolimo da sad skinemo maske i svi napravimo žurke i da u jednom trenutku dobijemo u bolnicama 4.000-5.000 pacijenata. Zdravstveni sistem ne bi mogao da ih apsorbuje toliko odjednom", objašnjava dr Lađević.

Doktor napominje da su bolnice imale prijem mnogo mladih osoba sa teškom kliničkom slikom, kao i osoba koje su delovale zdravo, a umrle su od posledica koronavirusa.

"Zato što korona izaziva mnogo više komplikacija u drugim organskim sistemima nego svi prethodni virusi. Najčešće su to prvo problemi na plućima i s koagulacijom, razvijaju se tromboze, plućne embolije", objašnjava.

Jedna od posledica, kako kaže, može biti i šlog, ali i tome je, takođe, uzrok embolija.

"Praktično kod svakog pacijenta je problem s koagulacijom unutar samih pluća. Nije sada da kovid izazove duboku vensku trombozu u nozi pa da odatle krene embulus i napravi plućnu emboliju. On pravi koagulaciju u kapilarima i krvnim sudovima pluća. Imali smo pacijente kojima se poboljšava opšte stanje a onda iznenada dolazi do naglog pogoršanja jer se desila ta tromboza. Kliničko iskustvo je da su oni koji nisu bili na antikoagulantnoj terapiji ili im nije na vreme uključena, kao, recimo, oni koji su kod kuće bili po 10 dana i s temperaturom, mnogo gore prolazili nego oni kojima smo to primenili od samoga starta", priča Lađević.

Šta sve korona razruši u organizmu

"Poenta je da kada virus napravi problem u ventilaciji, kad nema dovoljno kiseonika, pati ceo organizam i onda sve ide lančano. Nije sad korona udarila na jetru pa je uništila ili na bubrege pa mora dijaliza, nego je napravila problem na plućima, pa se nadovezao problem u hemodinamici, pa su zbog niskog pritiska prestali da rade bubrezi i sve to ide dalje", objašnjava Lađević za Kurir.

Bolnice su, kaže, trošile za 15 dana kiseonika koliko za godinu. Doktor Lađević objašnjava da je mnogo pacijenata zahtevalo različite tipove podrške ventilacijom, od najobičnije maske s protokom od tri, pet do 10 litara kiseonika u minutu, pa do ventilacije gde je izuzetno visok protok kiseonika - 70 l u minuti.

"Potrošili smo tone kiseonika jer smo pokušali da izbegnemo intubaciju pacijenata, što je krajnji stepen", kaže Lađević.

Govoreći o broju intubiranih pacijenata i broju uspešnih skidanja s respiratora, Lađević objašnjava da se takve brojke "gledaju po mortalitetu", da je Srbija "tu negde u svetskom proseku, da ne kažem da smo i bolji".

"Primenom mehaničke ventilacije kod najtežih pacijenata izlečili smo ih oko 40, pa čak i 50 odsto, što znači da nam smrtnost ne prelazi 60 odsto. Svetski rezultat je 80-90 odsto smrtnosti", napominje doktor Lađević.

Kako je rekao, ako neko dođe u lošem opštem stanju, bilo da je pokušao neko lečenje kod kuće ili dolazio do bolnice pa se vraćao, možemo da pričamo s njim i da za 10 minuta bude intubiran.

"Ali ako dođe na vreme i mi ga lečimo i i dalje se pogoršava klinička slika, u jednom trenutku će doći do intubiranja. Znači, ne može se iz punog zdravlja za 10 minuta na respirator. Posle preležanog kovida 19 ostaju posledice. Fibroze, to je onaj deo pluća koji nije više plućno tkivo i kroz njega ne može da se obavlja razmena gasova. Ostane smanjeni kapacitet pluća, što za sobom povlači hroničan umor i slabost ili se završava potpunom restrikcijom plućnog parenhima, pa mora rehabilitacija", priča doktor.

 




Marketing



Najnovije vesti