Operacija Foto: pixabay
Srbija

Niški hirurzi traže da besplatno rade vikendom

Izvor: 
BBC News na srpskom/021 Uto, 06/12/2022 - 18:19











Čekanja na hirurške zahvate dodatno je produženo zbog pandemije korona virusa.

Hirurzi iz Niša, koji tokom pandemije korona virusa nisu skidali skafandere i hirurške rukavice, sada žele da rade dopunske smene i to vikendom. 

„Želimo da pomognemo da se liste čekanja smanje, da se pacijenti operišu na vreme, da pomognemo kome možemo i produžimo im život, jer pacijenti na našim listama mogu da umru čekajući na operaciju. 

„Sve što tražimo od nadležnih jeste da nam obezbede neophodan materijal i ne tražimo dodatni novac", govori Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju iz Niša.

Dugo čekanje na razne operacije jedan je od najvećih problema zdravstvenog sistema u Srbiji, koji je pojačan tokom pandemije korona virusa kada su mnoge ustanove bile u kovid režimu rada kada su važile posebne epidemiološke mere.

Koliko ljudi čeka na operacije za sada nije poznato, a najavljeno je da će Republički fond za zdravstveno osiguranje objaviti tu listu krajem ove godine, rekli su iz RFZO-a za Politiku.

Hirurzi niške klinike dozvolu da rade vikendom tražili su od Kliničkog centra Niš kao nadređene institucije, Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Iz uprave Kliničkog centra za BBC na srpskom kažu da je „dopis o pomenutoj inicijativi primljen i da će posle obrade stručnih službi biti prosleđen Ministarstvu i fondu". 

Ministarstvo zdravlja i RFZO već su najavili da će dodatni rad lekara biti jedan od načina da se reši problem dugog čekanja na hirurške zahvate. 

U svim zdravstvenim ustanovama gde su moguće operacije, radiće isto osoblje kao i do sada, ali van radnog vremena, rekla je Sanja Radojević Škodrić, vanredna direktorka RFZO-a, početkom decembra.

„Biće dodatno plaćeni i to ne samo medicinsko, već i nemedicinsko osoblje", dodala je.

„Želimo da smanjimo liste čekanja, ali ne nauštrb kvaliteta"

Do ideje da se operiše i vikendom došle su mlađe kolege, njih trojica, priča Milić. 

„Zašto mi ne bismo radili vikendom?" postavili su mu pitanje. 

Subotom i nedeljom svakako imaju dežurne sestre, anesteziologa i hirurga za hitne slučajeve. 

„Kada bismo dobili zeleno svetlo, mogli bismo da odradimo jednu operaciju dnevno, koja u proseku traje i do šest sati", pojašnjava. 

Pored dozvole da operišu u i vikendom, Milić i njegov 34-lani tim su za nadležne imali samo jedan zahtev - da im obezbede potreban materijal.

Doktor Milić smatra da je sve pitanje dobre organizacije i da bi se unapred pravio raspored kada bi koji lekar radio vikendom. 

Ne brinu zbog umora, jer da rade po smenama i u skladu sa rasporedom koji prethodno dogovore. 

„Kada neko oseti umor, pa neće sigurno raditi tog vikend, operisaće neki drugi lekar. 

„Želimo da smanjimo liste čekanja, ali ne nauštrb kvaliteta", kaže odlučno. 

Ukoliko nadležni podrže ideju, nada se da će do kraja 2023. liste čekanja neće više biti. 

Duge liste čekanja 

U ovom trenutku na operaciju u niškoj Klinici za kardiohirurgiju čeka 130 pacijenata i to između tri i četiri meseca, kaže doktor Milić. 

„U poslednjih mesec dana preminulo je četvoro. 

„Zato mi hoćemo da to radimo bez nadoknade, jer pacijenti koji su na našim listama umiru čekajući operaciju.

„Na drugim klinikama, poput ortopedije i oftamologije, čekanje je i duže, ali pacijenti ne umiru", pojašnjava Milić. 

Na Klinici kardiohirurgije u Nišu se uz kardio i vaskularne operacije vrše i transplatacije i to u jednoj jedinoj operativnoj sali.  Od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji dnevno umre 13 ljudi, podaci su Udruženja Moja druga šansa. 

Mnogim pacijentima su odlagane operacije ili kontrole posle proglašenja pandemije korona virusa u martu 2020, o čemu je BBC prethodno pisao.

Operisani su se samo hitni slučajevi. 

„Kada je veći deo Srbije bio u kovid režimu, Klinički centar u Nišu zbrinjavao je pacijente cele južne i jugoistočne Srbije, gde živi više od dva i po miliona ljudi. 

„Naravno da je u zbrinjavanju hitnih slučajeva bilo manje prostora za one pacijente čije su intervencije mogle da budu odložene", rekao je Zoran Perišić, direktor ove institucije i bivši gradonačelnik Niša, za RTS 2021. godine.

U jeku korone, Milić i njegov tim nisu skidali zelene mantile i hirurške rukavice, a broj operacija i pacijenata na listi čekanja bio je manji nego inače. 

„Od početka 2022. uradili smo 290 kardiohirurških i 170 vaskularnih, što je za 60 odsto više nego prošle. 

„Praksa je da se jedna operacija radi u toku smene, a mi često radimo i dve kako bi se smanjila lista čekanja, probijemo radno vreme, ali to nama ne predstavlja problem", objašnjava doktor. 

Od 290 operisanih pacijenata jedan je preminuo, što je mala stopa smrtnosti, pojašnjava. 

„Želimo da zadržimo nisku stopu smrtnosti i verujem da to možemo upravo dodatnim smenama tokom vikenda", dodaje. 

Šta planiraju ministarstvo zdravlja i RFZO?

I pre kovida postojale su liste čekanja za ortopediju, kardiohirurgiju i za magnet, kaže Radojević Škodrić, direktorka RFZO-a. 

„Na žalost te liste su se uvećale. 

„Sada kada se redovno zdravstvo vraća u normalu potrebno je te liste čekanja rešavati, a jedno od rešenja je dopunski rad", izjavila je. 

Dodala je da je platforma za dopunski rad spremna. 

„To je plan za 2023. godinu i trudićemo se da već početkom naredne godine ta platforma bude usvojena", rekla je Škodrić.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić smatra da je ključ u dobroj organizaciji, jer će se na taj način liste čekanja postepeno smanjivati, a u idealnom slučaju i ukinuti. 

„Moramo razmotriti mogućnost da se napravi preraspodela posla kako bi se najkomplikovanije operacije obavljale u tercijarnim centrima (klinički centri) odnosno tamo gde postoji najveće iskustvo. 

„Jednostavnije intervencije obavljale bi se u sekundarnim centrima tamo gde postoje uslovi", izjavila je ministarka. 








Marketing



Najnovije vesti