Novi embargo na rusku naftu od 5. februara: Kako će to uticati na Srbiju

Zabrana Evropske unije na uvoz sirove nafte iz Rusije stupila je na snagu u decembru, ali će embargo od 5. februara biti proširen i na naftne derivate koji se transportuju morem.

 

Evropski analitičari navode da će zabrana najverovatnije izazvati probleme u isporukama i snabdevanju dizelom, jer je Rusija u proteklim godinama bila najveći dostavljač dizela u EU, pošto evropske rafinerije ne proizvode dovoljno da bi zadovoljile potražnju.

 

Uprkos tome što evropske vlasti i kompanije pokušavaju da prekinu veze sa Rusijom nakon početka rata u Ukrajini, Evropa je prošle godine iz te zemlje uvezla skoro polovinu potrebne količine dizela. Prema podacima analitičke firme „Vortexa“, uvoz dizela u Evropu iz Rusije tokom januara iznosi 770.000 barela nafte, što je najviše od marta prošle godine. 

 

Kako prenosi Rojters, analitičar iz „Vortexa“ Rohod Rathud rekao je da evropski kupci užurbano kupuju naftu što više mogu pred stupanje na snagu nove zabrane.

 

Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da će se Evropa dovijati na različite načine da nadomesti nedostatak ruske nafte, a uskoro i dizela.

 

„Potrošači u Evropi su navikli na jedan lagodan i komotan život, tako da će se pod pritiskom potrošača evropski proizvođači i trgovci derivatima nafte dovijati na sve moguće načine da dođu do što više izvora sabdevanja, jer to jednostavno daje sigurnost u snabdevanju domaćeg tržišta. Diverzifikacija izvora snabdevanja daje neku sigurnost i stabilnost njihovog rada, a samim tim i sigurnost za potrošače. Postoji mogućnost da dizel uvoze sa Bliskog istoka, da kupuju i sirovu naftu iz nekih drugih zemalja, da li Južne Amerike ili Afrike, Nigerije…Pojavili su se navodno i Kinezi kao izvoznici derivata. To je svetska trgovina koja se prilagođava okolnostima„, ukazuje Savić.

 

On napominje da embargo na uvoz ruskog dizela neće imati direktan uticaj na snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima. Kaže da ne očekuje „veliku dramu“, ali da se može desiti da kompanije kao što su MOL ili OMV, koje imaju u Srbiji kupce, pre svega podmire domaće tržište, pa tek ako bude viškova, ostatak plasiraju u Srbiji.

 

„Može se očekivati da će kompanije koje posluju u Srbiji zadovoljiti prvo potrebe potrošača u zemljama u kojima imaju rafinerije, i plasirati ih potom na evropska tržišta, pa tek onda na treća tržišta, poput našeg. To je ta zadrška koja može da se desi i da dođe do smanjenja količine dizela na tržištu. Mislim, međutim, da su naše kompanije toga svesne, prvenstveno Naftna industrija Srbije da to dobro zna i da prati i da to ne bi trebalo da ima nekog većeg uticaja. S druge strane, naša rafinerija u potpunosti može da podmiri potrebe domaćeg tržišta za dizelom i benzinom, jer je jednostavno podigla svoju spremnost i ima sasvim dovoljan kapacitet za srpsko tržište„, smatra Savić.

 

On navodi da Srbija gotovo nikada nije planski uvozila naftne derivate iz Rusije, ali napominje da se to dešavalo sporadično ranijih godina, kada je bilo problema vezanih za remont rafinerije, pa smo kupovali tamo gde su najpovoljnije cene. 

 

„Ono što mi nabavljamo od derivata je uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske i nešto iz Hrvatske. Ne znamo koji miks nafte koriste njihove rafinerije, ali svakako da koriste i rusku naftu i dizel. Ta nafta je dolazila naftovodom Družba. To je mađarska Molova i slovačka rafinerija i oni i dalje koriste rusku naftu i to i dalje funkcioniše. Nema nikakvih problema za sada, zato što to ide cevovodom, odnosno kopnenim putem, na koji se ne odnose sankcije EU Moskvi„, objašnjava Savić.