Iako u Srbiji nema zvaničnog broja onih koji se bore s neplodnošću, više od 86 odsto učesnika istraživanja reklo je da poznaje „nekoga ko ima problem”.
Najveći broj osoba koji je učestvovao u istraživanju udruženja „Šansa za roditeljstvo” pod nazivom „Da li pričamo o neplodnosti?” o procedurama vantelesne oplodnje u Srbiji priznao je da je tek nakon 35. godine počeo da razmišlja o deci i proširenju porodice. Kako ističe Marijana Arizanović iz udruženja „Šansa za roditeljstvo”, preko 92 odsto anketiranih ima između 30 i 50 godina, što navodi na zaključak da se samo u retkim slučajevima deca planiraju pre tridesete godine – samo šest odsto učesnika ovog istraživanja, koje je urađeno u okviru ovogodišnje Nedelje (ne)plodnosti, ima između 25 i 30 godina.
„Analizirajući odgovore 569 ispitanika, zabrinula nas je činjenica da se u postupcima vantelesne oplodnje dobija manji broj embriona – od 445 postupaka vantelesne oplodnje dobijeno je 2.100 jajnih ćelija, ali samo 1.393 embriona. Iako većina naših ispitanika razgovara s partnerom o problemu neplodnosti, poražavajuće je da samo trećina njih razgovara o ovom problemu i sa roditeljima, a još manje s bratom ili sestrom. Preko polovine parova deli svoja iskustva o trnovitom putu lečenja neplodnosti s drugim ljudima koji imaju isti ili sličan problem. Iskreno rečeno, ovi odgovori nas nisu iznenadili. S obzirom na to da smo u stalnoj komunikaciji sa osobama koje leče neplodnost, svesni smo činjenice da psihološka podrška nedostaje u proceduri vantelesne oplodnje i lečenja neplodnosti, kao i da se ljudi svakodnevno susreću s predrasudama okoline i stigmatizacijom. Odgovor koji nismo očekivali jeste mali broj dobijenih embriona iz stimulisanih postupaka vantelesne oplodnje – to je tema koja iziskuje naše dalje i detaljnije istraživanje u nekom narednom periodu”, ističe Marijana Arizanović.
Rezultati ove ankete pokazuju da se veliki broj parova opredelilo za privatne klinike – trostruko veći broj postupaka vantelesne oplodnje uradi se u privatnim zdravstvenim ustanovama u odnosu na državne. Više od 80 odsto anketiranih osoba čeka bebu više od dve godine, a čak 53 odsto svih anketiranih na roditeljstvo čeka duže od pet godina, što govori da je put do željenog potomstva veoma dug i neizvestan. Od ukupnog broja stimulisanih postupaka vantelesne oplodnje, 36 odsto njih obuhvatilo je stimulaciju u trajanju od deset dana, 33 procenta obuhvatalo je stimulaciju u trajanju od dve nedelje, dok je kod oko deset odsto postupaka stimulacija trajala više od 15 dana. Računica o broju dobijenih jajnih ćelija i embriona govori da je u 445 postupaka vantelesne oplodnje u proseku dobijeno 4,7 ćelija po postupku, ali samo 2,5 embriona po postupku.
„Iako u Srbiji ne postoji zvanična statistika o broju osoba koje imaju problem s neplodnošću, preko 86 odsto naših ispitanika reklo je da poznaje nekoga ko ima sličan problem. Obeshrabruje i činjenica da je četvrtina svih osoba rekla da se oseća neprihvaćeno u društvu jer se nisu ostvarili u ulozi roditelja, a polovina njih kaže da ne nailazi na razumevanje okoline, odnosno ne prepoznaje ovu vrstu podrške. Više od polovine osoba ima poteškoća s pitanjima koje im društvo postavlja na temu neplodnosti i roditeljstva, dok skoro svi ispitanici smatraju da o infertilitetu i načinima borbe za potomstvo treba više da se govori u javnosti”, zaključuje Marijana Arizanović.
Iako u Srbiji nema zvaničnog broja onih koji se bore s neplodnošću, više od 86 odsto učesnika istraživanja reklo je da poznaje „nekoga ko ima problem”.