Od Beograda na vodi država za šest godina nije dobila ni dinar prihoda

Beograd na vodi i njegova dva zavisna preduzeća završili su 2020. u minusu od skoro 18 miliona evra.

Krajem 2021. godine, ova firma moraće da vrati 25 miliona evra, koje joj je pozajmio većinski vlasnik iz Abu Dabija, piše NIN.

Pre nekoliko nedelja plasirana je vest da je „gospođa Nada postala ponosna vlasnica 3.000. stana u Beogradu na vodi“. Tom informacijom je, valjda, domaćoj javnosti htela da se pošalje poruka da je sa ovim „projektom veka“ sve u najboljem redu. Međutim, nije, jer država kao manjinski vlasnik (32 odsto) ni ove godine od Beograda na vodi neće dobiti ni dinara. I to ne zbog toga što zvanični većinski vlasnik, Belgrade Waterfront Capital Invesment L.L.C. iz Abu Dabija (68 odsto) nije voljan da deli dobit, već zato što profita lane nije bilo, piše ovaj nedeljnik.

A i da ga je bilo, male su šanse da bi država imala ikakve koristi od toga. Uostalom, 2018. i 2019. Beograd na vodi je završio u plusu od 2,45 i 1,84 milijarde dinara, ali je država i tada ostala kratkih rukava, jer nije doneta odluka o raspodeli dobiti. U 2020. ta firma je posle dve godine pauze ponovo iskazala neto gubitak od 327 miliona dinara. Odluka o pokriću tog, kao ni o pokriću gubitaka iz 2016. i 2017. od ukupno 2,4 milijarde dinara, takođe, nije doneta.

U minusu su 2020. završile i dve zavisne firme, BV Galerija i BV Кula, nastale 2017. BV Galerija je iskazala neto gubitak od 1.357,4 miliona, a BV Кula od 409,4 miliona dinara. Rashodi sva tri preduzeća, dakle, bili su za 17,8 miliona evra veći od njihovih poslovnih prihoda.

Istine radi, kod ovakvih projekata nije neuobičajeno da su u nekim godinama rashodi veći od prihoda, jer se unapred naplaćeni novac od kupaca knjiži kao prihod tek kad stanovi budu potpuno završeni i useljeni.

Ipak, piše NIN, malo je ko očekivao da se za šest godina, koliko je već prošlo od osnivanja zajedničke firme, u državnu kasu po osnovu dividende neće sliti nijedan dinar i to od kompleksa za koji zvaničnici tvrde da će, kada (i ako) bude završen, vredeti više od tri milijarde evra. S druge strane, troškovi države već se mere stotinama miliona evra.

U ovom projektu država formalno ima samo 32 odsto vlasništva, iako je u njega unela ogromnu imovinu u vidu nekretnina i građevinskog zemljišta na najatraktivnijoj lokaciji na Balkanu. Pride je potrošila desetine miliona evra para poreskih obveznika da od privatnih vlasnika otkupi neke nekretnine i da ih onda bez ikakve naknade preda na upravljanje Beogradu na vodi.

Kako piše NIN, jedina materijalna korist za državu je PDV naplaćen za prodate stanove, ali bi taj priliv u budžet stigao i da je stanove gradila bilo koja firma iz Srbije. Uz to bi joj država naplatila i građevinsko zemljište koje je poklonila većinskom vlasniku, firmi Belgrade Waterfront Capital Invesment L.L.C. iz Abu Dabija. On je od Srbije na poklon, bez tendera, dobio 177 hektara.

Beograd na vodi i njegova dva zavisna preduzeća završili su 2020. u minusu od skoro 18 miliona evra.