Novac
Srbija

Odlaganjem izvršenja povećavaju se troškovi dužnika

Izvor: 
Tanjug Uto, 04/05/2021 - 11:47





Predsednik Komore javnih izvršitelja Srbije Bojan Kostić ukazao je da predmeti takozvanih prinudnih iseljenja čine najmanji udeo u ukupnom broju predmeta javnih izvršitelja, ali da po prirodi stvari izazivaju najveću pažnju javnosti, čemu, kako smatra, neretko doprinose organizacije koje se navodno zalažu za njihova prava, a zapravo deluju na štetu dužnika.

"Takva organizacija, koja pokušava da spreči ili odloži iseljenja, koja njihovim delovanjem do sada nikada nisu sprečena, zapravo deluje na štetu izvršnih dužnika.

Odlaganjem izvršenja, dužnik se izlaže i dužem trajanju izvršnog postupka i uvećanju troškova, koje će na kraju on snositi", rekao je Kostić u intervjuu za Tanjug.

Podsetio je da je upravo zbog toga iz Komore više puta sugerisano da je pravnu pomoć dužniku, ukoliko mu je potrebna, neophodno pružiti u postupcima pred sudom koji prethode izvršenju.

"U tom slučaju najadekvatniju pravnu pomoć strankama mogu pružiti advokati, a ne, kao što se dešava, da takozvanu pomoć pružaju lica van struke, poznati kao 'nadripisari'", naglasio je predsednik Komore javnih izvršitelja.

Naglasivši da javni izvršitelji izvršavaju pravosnažne odluke sudova, ukazao je da kada takva odluka bude doneta, dužnik i tada ima ne samo obavezu, nego u najvećem broju slučajeva i mogućnost da dobrovoljno postupi po njoj, jer je sud utvrdio da se pravo izvršnog poverioca, ostvaruje ispunjenjem neke obaveze koju prema njemu ima izvršni dužnik.

Kada dužnik ne postupi dobrovoljno po presudi, poverilac pokreće mehanizam prinudne naplate radi ostvarenja svog prava i za javnog izvršitelja nastaje obaveza da postupi po pravnosnažnoj i izvršnoj sudskoj odluci radi ostvarenja prava poverioca, objasnio je Kostić.

"Za sve to vreme javni izvršitelj i posreduje između poverioca i dužnika i nastoji da okonča postupak, vodeći računa o interesima svih učesnika. Zbog toga, preporučuje se da dužnik sarađuje sa javnim izvršiteljem, kako bi ceo postupak za njega bio sproveden na način koji neće dodatno otežavati njegov položaj", napomenuo je on.

Ukazao je da javni izvršitelj posreduje između poverioca i dužnika i kod plaćanja duga na rate, što je uvek moguće uz saglasnost poverioca.

Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) koje se primenjuju od januara 2020. godine, propisana je i mogućnost dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka, a po predlogu poverioca.

Tada, dužnik može dobrovoljno da izmiri dug ili da postigne sporazum sa poveriocem pre pokretanja postupka, što, prema rečima Kostića, za ishod ima višestruko manje troškove u odnosu na izvršni postupak.

Kada je u pitanju namirenje dugova od "države", odnosno od korisnika budžetskih sredstava, prema rečima Kostića, izvršni postupak se sprovodi po Zakonu, po istim pravilima koja važe i u drugim slučajevima izvršenja.

On je ukazao da je poslednjim izmenama ZIO javnim izvršiteljima data nadležnost da odlučuju o predlogu za izvršenje radi namirenja novčanih potraživanja u slučajevima u kojima je izvršni dužnik - direktni ili indirektni budžetski korisnik.

On je istakao da javni izvršitelji postupaju po svim rešenjima sudova kojima su određeni za sprovođenje izvršenja, a kojima su prethodili građanski ili privredni sporovi, okončani u korist jedne strane, koja u izvršnom postupku kao poverilac ostvaruje svoje pravo, jer do dobrovoljnog ispunjenja od strane dužnika po okončanju spora nije došlo.

Među njima su, kako kaže, naplate za zakonsko izdržavanje, neisplaćene zarade zaposlenima, neizvršeni ugovori, kako između fizičkih, tako i između pravnih lica, komunalni dugovi i drugo.

Od prošle godine javnim izvršiteljima ponovo je dato u nadležnost da naplaćuju alimentacije po zahtevima roditelja u ime maloletnog deteta, pa Kostić očekuje da će se i u ovim predmetima nivo naplate značajno povećati, u odnosu na period kada je ovo izvršenje sprovodio sud.

Inače, javni izvršitelji imaju u radu najviše takozvanih komunalnih predmeta, (poput neplaćenih računa za infostan i druge komunalije), u kojima su dužnici ne samo građani, nego i pravna lica.

Međutim, kako kaže, uvođenje javno-izvršiteljske profesije u pravosudni sistem i rad javnih izvršitelja, preventivno su uticali na povećanje finansijske discipline i građana i privrednih subjekata, ali ne samo u komunalnim, nego i u drugim predmetima.

"Sada već značajan deo društva zna da sudska presuda ili neplaćeno potraživanje, neće ostati 'mrtvo slovo na papiru' i da niko neće čekati godinama pa i decenijama na ostvarenje svog prava, kao što je bio slučaj kada su sudovi, preopterećeni poslom, sprovodili izvršenja, a kada se neretko dešavalo da na kraju građanin svoje pravo i ne ostvari", naglasio je Kostić.

Upitan koji mu je najupečatljiviji predmet koji je radio, on je naveo slučaj penzionera koji nije plaćao infostan.

"U praksi smo imali različita iskustva, ali bih izdvojio slučaj penzionera koji se u postupku naplate komunalnog duga žalio na javno-komunalno preduzeće, jer ne može da plaća komunalije za 3 stana koja poseduje", rekao je Kostić.

Drugi dužnik, koji je podigao kredit od banke od 5.000 evra za turističko putovanje, žalio se izvršitelju na troškove izvršnog postupka.

Kada je u pitanju ispravnost postupanja, Kostić ukazuje da Komora vrši nadzor nad radom javnih izvršitelja, kako redovan, tako i vanredan, postupajući po pritužbama koje stranke i učesnici u postupku podnose Komori.

U poslednjem periodu Komori pristiže oko blizu 1.000 pritužbi godišnje, od kojih je u samo 0,4 % slučajeva utvrđena osnovanost.

U svim drugim slučajevima u kojima su stranke izrazile sumnju u pravilnost rada javnih izvršitelja, ta sumnja je bila bez osnova.

“Pored Komore, nadzor nad radom javnih izvršitelja vrši i Ministarstvo pravde, ali i sudovi kada postupaju po pravnim lekovima koje stranke ulažu protiv akata i radnji javnih izvršitelja”, napomenuo je Kostić.

Osvrćući se na izmene Zakona koje se primenjuju od januara 2020. godine, Kostić smatra da su one u praksi unapredile sistem izvršenja, u višestrukom smislu.

Podsetio je da novim zakonskim normama predviđeno da se ne može odrediti izvršenje prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika - fizičkog lica radi namirenja tzv. komunalnih potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 5.000 evra.

Međutim, istakao je da iako po prethodnim zakonskim odredbama takvo ograničenje nije postojalo, u praksi javnih izvršitelja do takvih situacija nije ni dolazilo.






Marketing



Najnovije vesti