Ilustracija

Foto: Pixabay
Srbija

Olakšice za poslodavce: Smanjni doprinosi i porezi

Izvor: 
Biznis.rs Sre, 14/09/2022 - 14:03











Povećanje minimalne cene rada u 2023. godini, za poslodavce će biti apsorbovano kroz smanjenje izdataka za PIO i povećanje neoporezivog dela dohotka.

Ministarstvo finansija predložilo je da minimalac u 2023. godini bude povećan za 14,3 odsto, što znači da će minimalna cena rada umesto dosadašnjih 201,22 dinara biti 230 dinara po radnom času. Tako će, minimalna mesečna zarada za prosečna 174 radna sata sa 35.012.28 dinara biti povećana na 40.020 dinara, piše Biznis.rs.

Povećanje minimalne cene rada u 2023. godini, za poslodavce će biti apsorbovano kroz smanjenje izdataka za PIO i povećanje neoporezivog dela dohotka.

Ministarstvo finansija predložilo je da minimalac u 2023. godini bude povećan za 14,3 odsto, što znači da će minimalna cena rada umesto dosadašnjih 201,22 dinara biti 230 dinara po radnom času. Tako će, minimalna mesečna zarada za prosečna 174 radna sata sa 35.012.28 dinara biti povećana na 40.020 dinara.

Istovremeno, ovo povećanje biće praćeno rasterećenjem privrede kroz povećanje neoporezivog dela zarade sa 19.300 na 21.712 dinara, kao i smanjenjem doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavca za jedan odsto.

“Povećanjem minimalne cene rada za 14,3 odsto ukupni fond plata povećaće se 41 milijardu dinara godišnje (odnosno oko 350 miliona evra). Međutim, imajući u vidu kretanja na globalnom tržištu i krizu koja je zahvatila sve nacionalne ekonomije, država Srbije je odlučila da na sebe praktično preuzme teret povećanja minimalne cene rada, a kroz povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenjem doprinosa za PIO na teret poslodavca. Uključujući i umanjenje koje stupa na snagu 1. januara 2023. ukupna opterećenja na zarade smanjena su sa 64 odsto, koliko su iznosila u 2017. godini, na 59,4 odsto koliko će biti u 2023. godini, što je za 1,9 odsto manje nego u 2022. godini”, saopštila je Unija poslodavaca Srbije (UPS).

Ovaj predlog predsednik UPS-a Miloša Nenezić ocenio je kao korak dalje u ojačavanju životnog standarda najugroženijih kategorija zaposlenih, ali i pomoć u održavanju poslovanja većeg dela preduzeća, odnosno privrede u celini.

„Razumemo zahtev sindikata da minimalna zarada već sada dostigne minimalnu potrošačku korpu, ali znamo i da se srpska privreda poslednjih godina suočila sa više situacija koje su negativno delovale, počevši od pandemije virusa Covid-19, preko sukoba u Ukrajini, nedostatka sirovina, gubitaka tržišta i energetske krize, čemu nažalost očigledno nije još uvek kraj. Zahvaljujući razumevanju države, koja se odrekla dela svojih prihoda, uz sve ostale mere pomoći koje nama poslodavcima pruža sa ogromnim razumevanjem dosta lakše prolazimo kroz ova turbulentna vremena“, rekao je Nenezić.

Povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje doprinosa za PIO na teret poslodavca predstavlja značajnu olakšicu za preduzeća. Na primer, ako preduzeće zapošljava 500 radnika, sa prosečnom bruto platom od 102.523 dinara (koliko je iznosila u junu ove godine), na godišnjem nivou uštedeće 7.598.580 dinara.

Neoporezivi deo zarade 2015. godine je iznosio svega 11.433 dinara, a kada iduće godine dostigne 21.712 dinara biće to ukupno povećanje od 52,6 odsto što predstavlja uspeh svih onih koji se bore za bolji privredni ambijent, ocenjuju u UPS-u.

S obzirom da na jučerašnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta socijalni partneri nisu postigli saglasnost, odluku o visini minimalne cene rada doneće Vlada Republike Srbije do 15. septembra.








Marketing



Najnovije vesti